Poljski reditelj Jan Komasa (“Suicide Room”, “Corpus Christi”) poput divlje zveri u stanju je da na kilometar nanjuši moderne anksiozne misli. Dominatan strah savremene zajednice, koji često skrene u oblast teorija zavere, je paranoidna misao da smo zarobljeni u kući Velikog brata. Budno oko nas posmatra, poput opsesivnog gejmera video-igre “Sims” neko manerviše našim postupcima, sudbina nam je predodređena i ono najgore – neko nas zlouptrebljava za sebično dobro.
Jan Komasa koristi kamen spoticanja uzdrmane Evrope – navalu migranata, politička previranja, nacionalistički desničarski ekstremizam i ekonomsku nestabilnost i sve ih zajedno gura u mali blender sa prelivom sociopatskih crta ličnosti bez emotivnog kapaciteta i empatije. Janov “Hejter” je daleko emotivno osakaćeniji od prosečnog udarača u tastaturu kojem je ceo svet kriv za lične frustracije. Ovaj hejter je ladan kao boza, a svoj mrziteljskim rečima kontroliše emocije i jedne i druge strane.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Varšavsko sivilo se ne razlikuje preterano od osunčanog Pariza uz lapršavo “Bonjour, Mademoiselle”. Kao i većina evropskih gradova suočen je sa sudarom ekonomski nezadovoljne građanske grupe u egzistencijalnom blatu sa fašističkim i nacionalističkom parolom, i liberalne, skoro pa dominatno elitističke grupe, sa interesnom nišom u neodemokratiji. Između dve vatre je Tomaz. Običan momak sa sela koji je radom, barem tako tvrdi, prokrčio put do Pravnog fakulteta u Varšavi. Porodica o kojoj ne govori je samo senka prošlog života, jer sada sedi za stolom sa najuglednijom porodicom iz Varšave koja ga stipendira.
Jednu stvar oni ne znaju, drugu stvar ne zna Tomaz. Snobovska porodična skupina nema pojma da je njihov štićenik plagirao rad i da je izbačen sa fakulteta, a Tomaz ne zna da mu se smeju iza leđa i podrugljivo komentarišu njegove pokušaje da se predstavi kao gradsko dete. Jedini razlog zbog kojeg mu pomažu je sećanje na njegove problematične roditelje u čijem su selu letovati, pa i određena doza gotovo lažnog dobročiniteljstva.
Socijalno nedovoljno inteligentni Tomaz je uporniji od mazge. Zove svakog poslodavca nakon što pošalje CV i zaustavlja svakog ko priča o poslu. Njegova opsesija društvenim mrežama ga vodi u zagrljaj beskrupulozne vlasnice za digitalne komunikacije koja mu kao probni zadatak servira – uništavanje karijere popularne blogerke.
Uspešna realizacija projekata i Tomazova opsesivno-kompulsivna misao u vezi sa ćerkom snobovske porodice, dobija zagušljivo anksiozni ton koji naizgled dopadljivog lika čini okorelom psihopatom sa manipulativnim sposobnostima serijskog ubice. Osećaj da ga je društvo skalpelom odstranilo vodi Tomaza ka drugim načinima pridobijanja afirmacije njegove vrednosti. Politička kampanja, tačnije, urušavanje kampanje kandidata za gradonačelnika grada narativ tumba kao centrifuga veš na 1.100 obrtaja. Dok se tkanina lomi i gužva, Tomaz je traka koji bubanj okreće najvećom brzinom.
Izvor: Objektiv.rs, dedamilorad.com
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)