Frezija, latinski naziv Freesia refracta, pripada porodici perunika, a poreklom je iz Južne Afrike. Ime je dobila u čast nemačkog lekara Fridriha Hajnriha Teodora Gresa.
Frezije još možemo da zovemo i ombre cvet, jer se boje na laticama “tope” od najtamnije na dnu do svetle ka vrhu latice.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ovo je savršen cvet za uklapanje boja u bašti, jer ima raznobojnih varijanti, od crvene, ljubičaste i ružičaste, do bele, narandžaste i žute.
Opis biljke
Ove prelepe biljke visine su 20-70 cm, sa linearnim, tankim listovima u obliku mača, dugim 15-20 cm, širokim 1-1,5 cm i cvastima u kojima su cvetovi uvek na jednoj strani. Seme je tamnosmeđe boje, nepravilno okruglastog oblika u malim obrnuto-jajastim trodelnim čaurama. Gomolji u obliku lukovice su pokriveni tankom, končastom zaštitnom ovojnicom smeđe boje. Iznad majčinskog gomolja u osnovi cvetnog stabla svake sezone se formira nov gomolj, a stari poropada.
Vrtna frezija i frezija u saksijama
Frezije u vrtu mogu da imaju različite boje cveća: crvena, bela, narandžasta, ljubičasta, ružičasta i žuta. Ima karakterističan, slatkast miris, zbog čega se preporučuje za sadnju oko prozora kuća. Cvetovi sa svetlim bojama, na primer, bele frezije imaju najintenzivniji miris. Uzgoj u bašti nije jednostavan i preporučuje se iskusnim uzgajivačima.
Frezija cveta manje obilno u našoj klimi. Veoma je osetljiva na hladno vreme i promene temperature. Bolje rezultate u cvatnji postižu frezije iz saksije koje se uzgajaju kod kuće ili na balkonima. Oni se mogu mnogo lakše zaštititi od hladnoće kada se temperatura naglo promeni. Frezija je takođe osetljiva na nestašicu vode i vetar.
Vodeća zemlja u svetu po uzgajanju, selekciji i prodaji frezija je Holandija. Hibridne frezije se uglavnom gaje kao saksijske biljke jer imaju velike zahteve prema uslovima uspevanja. Baštenske forme gaje se u regionima sa hladnijom klimom, a u jesen se gomolji vade jer su osetljive na jaka smrzavanja.
Sađenje i cvetanje
Cvetovi mogu biti prosti ili dupli, raznih boja i nijansi, često sa različitom bojom unutrašnjeg dela cveta.Oni su mirisni, do 6 cm u prečniku, a može ih biti i više od 10 u jednoj cvasti. Njena prednost je što joj cvetovi dugo traje u vodi, te se postepeno razdvajaju. Zato je upravo ovo cveće kod mnogih nezaobilazan ukras u vazi na stolu.
Ako želite da cveta u februaru i martu posadite ga u septembru ili oktobru. Ako ste pak više da vas njeni cvetovi oduševljavaju u martu i aprilu, posadite je u novembru i decembru. Za cvetanje u avgustu, sadi se u aprilu, dok se u junu sadi ukoliko odlučimo da se rascveta u decembru.
Komentari (0)