Znate li onaj osećaj, tik pre nego što ćete zaspati ili kad tek otvorite oči ujutru, još uvek nesvesni obaveza, stresova i problema? To su upravo oni trenuci kad su i vaše telo i vaš um još uvek potpuno opušteni.
E sad zamislite da ovakav osećaj možete da ponovite i učinite da traje čitavih sat vremena!
Upravo tako opisuju iskustvo oni koji su isprobali terapiju plutanjem.
Poslednjih godina, sve su više popularni bazeni sa senzornom deprivacijom, odnosno bazeni u kojima su “odstranjeni” svi uticaji spoljnih faktora.
Većinu ljudi samo plivanje ili bilo kakva aktivnost u vodi opuštaju, a kod ovakvih bazena osećaj je najbliži plutanju u Mrtvom moru ili nekom toplom, mineralnom izvoru. Razlog tome su Epsom soli čija je koncentracija 40 odsto u ovakvim bazenima ili komorama, a sama temperatura vode je 35 stepeni Celzijusa.
Postoje tvrdnje koje ukazuju da su sat nulte gravitacije i nula distrakcija, dovoljne da smanje proizvodnju kortizola, hormona stresa. Mozak ulazi u stanje najsličnije dubokom snu, pa kako su uklonjeni svi spoljni izvori distrakcije, plutanje pruža ekstremni oblik odmora.
Nastanak bazena sa senzornom deprivacijom
Prvu komoru dizajnirao je još 1954. Džon S. Lili, američki lekar i neuropsihijatar. Želeo je da stvori rezervoar pomoću koga će moći da proučava stanje svesti kada su odsečeni svi spoljašnji uticaji.
Njegovo istraživanje 1960, poprimilo je dručačiji tok. Tada je počeo eksperimente sa senzornom uskraćenošću dok je i sam bio pod dejstvom LSD-a, halucinogena i ketamina – brzo delujućeg anestetika koji je poznat po svojoj sposobnosti sedacije i stvaranja stanja nalik transu.
Tek sedamdesetih godina prošlog veka, stvoreni su prvi komercijalni bazeni za plutanje, a od tada je bilo sve više istraživanja na temu lečenja plutajućom terapijom.
Kako izgleda terapija plutanjem
Sam tretman traje 60 min. Ove komore ili bazeni, za razliku od običnih, nisu preterano duboki (oko 30 cm) i zahvaljujući slanoj otopini, gravitacija je ravna gotovo nuli.
Postupak je jednostavan: prvo skinete sav nakit, potom se istuširate i zatim legnete u vodu. S obzirom da su i uši potopljene, koriste se čepići pa osim što sprečavaju prodor vode, dodatno vas izoluju od svih zvukova.
Zbog toga što ne možete nikako da potonete, vaše telo se polako opušta. Prvo vam se opuste noge i ruke, u prvih deset minuta. Zatim vam se opuste leđa i trup, i na kraju posle 20 minuta, potpuno se opusti i najzategnutiji deo tela – ramena i vrat.
Na nekim mestima, ukoliko želite, pušta se i odgovarajuća muzika pri samom kraju tretmana.
Kada oko vas voda počne da cirkuliše, znak je da je došao kraj seanse, nakon čega je potrebno još jednom se istuširati.
Korisna svojstva
Oni koji su imali ovakva iskustva, slažu se u jednom – senzorna deprivacija je sjajan način otklanjanja emotivnog i mentalnog stresa, a mnogi su primetili da normalizuje pritisak i srčani ritam, oporavlja fizičku snagu i efektno deluje nakon bolesti i trauma.
Takođe, veliki broj ljudi opisali su ovo iskustvo kao stanje blaženstva i mira. Još neke dobre strane su i bolja cirkulacija krvi, kiseonika i hranljivih materija, a slana voda posebno dobro utiče na ublažavanje grčeva, otklanjanje bolova ali i kao prevencija kod mišićno-koštanog, nervnog, kardio-vaskularnog i imunog sistema.
Ipak, bitno je zapamtiti da rezervoari za senzorno uklanjanje nisu lek za bilo koje stanje i da ih ne treba koristiti kao zamenu za naučno podržana lečenja.
Pomoć u lečenju anksioznosti i depresije
Senzorna deprivacija može pomoći u smanjenju simptoma kod osoba koje pate od anksioznosti.
Jedna manja studija iz 2018. godine, pokazala je da bi senzorna terapija uskraćivanjem, mogla poboljšati simptome anksioznosti i depresije. Ipak, za sada još uvek nije sprovedeno dovoljno instraživanja koja bi pružila više informacija.
Utiče na kreativnost i fokus?
Istraživanje iz 2014. godine uporedilo je tvrdnje jednog centara za osetljivost na senzorno stanje, sa kliničkim istraživanjima.
Autori su otkrili da je nekoliko studija ukazalo da senzorna deprivacija može dovesti do podsticaja kreativnosti.
Starija istraživanja su pokazala da senzorna deprivacija može poboljšati fokus i koncentraciju, odnosno dovesti do jasnijeg i preciznijeg razmišljanja. Može da utiče na poboljšanje učenja i kvalitetnijim performansama u školi i karijeri.
Međutim, naučnici su upozorili da efekti nisu univerzalni i napomenuli da su tvrdnje koje centri predstavljaju korisnicima često preuveličane.
Rizici
Iako se za ovu tehniku opuštanja zna odavno, još uvek nije sproveden dovoljan broj studija koje bi pokazale sve konkretne rizike opuštanja na ovaj način.
Na prvom mestu, iako su šanse da do davljenja dođe minimalne, prvenstveno zbog količine soli, tehnički gledano, do takvih nesreća može doći, pogotovo ako je osoba u alkoholisanom stanju ili pod dejstvom narkotika. Zato se upotreba bazena za plutanje ne preporučuje čak i ako ste popili minimum alkohola.
Druga nuspojava su halucinacije i to kod potpuno zdravih osoba, koje mogu biti prilično uznemirujuće iskustvo. Iako bi trebalo da prestanu onog trenutka kad osoba napusti rezervoar, za neke ljude je vreme koje se provodi u mračnom, tihom i zatvorenom prostoru, izrazito zastrašujuće.
U jednoj studiji iz 2015. godine, istraživači su 46 ljudi podelili u dve grupe na osnovu toga koliko su skloni halucinacijama. Učesnici koje su istraživači identifikovali kao verovatnije da će halucinirati imali su više halucinacija od onih u drugoj grupi.
Iako se u budućnosti planira sprovođenje više studija kojima bi detaljnije razumeli efekte koje bazeni za plutanje mogu imati na ljude, većina ljudi dobrog zdravstvenog stanja bi trebalo da bude potpuno u stanju da uživa u ovakvom iskustvu sa minimalnim rizikom.
Svakako se preporučuje da se pre ovakvog iskustva konsultujete sa odabranim lekarom.
Komentari (0)