Venčanje bi trebalo da predstavlja najsrećniji dan u životima mlade i mladoženje. Organizacija svadbe, muzika, veselje i restoran, su nekako uvek u drugom planu u odnosu na mladino biranje venčanice i svetla pozornice koja su uperena ka njoj tog posebnog dana.
Za svaku mladu se kaže da je najlepša mlada, i jeste, tog dana isijava njena posebnost i samopouzdanje.
Međutim, da li se ikada zapravo zamislimo šta znače svi ti običaji kojih se tako lakomisleno pridržavamo?
Većina ljudi ovo ne zna, ali običaj da devojka koja se udaje na dan svog venčanja pokrije lice velom je stariji od običaja nošenja venčanica. I zapravo, najveći deo istorije, veo uopšte nije bio ni beo ni providan.
Većina etnologa i antropologa slaže se da poreklo mladinog vela treba tražiti u antičkim vremenima kada su devojke na taj način krile lice kako bi se zaštitile od zlih duhova.
Jeziva tradicija
Veo je bio izrađen po porudžbini, tačno prema visini i ostalim merama buduće mlade i nakon večanja je pažljivo čuvan. Kada dođe vreme, odnosno kada žena premine, bio bi korišćen kao pogrebni pokrov.
Grkinje i Rimljanke iz prošlosti nosile su crvene i žute velove koje su simbolizovale vatru kako bi uplašile i od sebe oterale zle duhove i demone. Rimljani su išli toliko daleko da su mlade u jednom periodu istorije bile potpuno prekrivene crvenim velom tokom cele svadbe.
U Evropi, ugovoreni brakovi bili su normalni, a ima onih koji tvrde da su devojke nosile veo kako bi sprečile budućeg muža da im vidi lice sve do kraja ceremonije venčanja. Teorijski, ako im se ne bi svidelo ono što vide jednom kada mlada skine veo, već je bilo kasno za predomišljanje.
Daleki odjek ovog običaja vidi se danas u jevrejskoj tradiciji u kojoj mlade nose veo kako bi se svima pokazalo da mladoženja ne ženi devojku samo zbog njenog fizičkog izgleda već duhovnih vrednosti.
U našem svetu veo je izgubio simboliku zaštitnog talismana i simbolizuje čistoću i nevinost. Postoji stereotip da samo device ili barem žene koje se prvi put udaju mogu nositi veo. Naravno, to su sve predrasude i svaka mlada ga danas može nositi.
Naši preci povezivali su mnoga verovanja sa velom. Što je veo duži, to je “duža“ međusobna ljubav. Pre ceremonije venčanja, samo mlada i njena majka mogu da dodirnu veo. Da bi vladala lojalnost u porodici, mladoženje mora ukloniti veo sa lica neveste.
Danas, najčešće, veo predstavlja više aksesoar i ukras, nego što simbulizuje stare običaje.
Komentari (0)