Leto je idealno vreme za rad u bašti.
Mnogi koriste priliku da ukrase svoja dvorišta i oplemene ga, kako lepim bojama, tako i mirisnim cvetovima.
Rad u bašti, međutim, nije isključivo fizički posao.
Zahvaljujući njemu, pokazuju brojne studije, imaćete normalnu težinu, idealan krvni pritisak, a interakcija sa biljkama može da poboljša i raspoloženje i mentalno zdravlje.
Nemate baštu? Nikakav problem – isti efekat ćete postići i kada se bavite biljkama u stanu.
Mnogi ukrašavaju balkone, ili presađuju sobne biljke, radeći na oplemenjavanju prostora, ali i poboljšavanju svog zdravstvenog stanja, što sve rezultuje smanjenjem nivoa stresa u organizmu.
Lagani rad
Priroda ima ogroman uticaj na zdravlje, tvrde stručnjaci, jer nivo kortizola kod ljudi opada kada su okruženi mirom i zelenilom. I zato zavrnite rukave i kopajte, sadite, plevite i zalivajte vaše biljke ovog leta. Evo kako ćete na duže staze imati koristi od baštovanstva.
Baštovanstvo se smatra vežbom umerenog intenziteta. Studije pokazuju da možete da sagorite oko 330 kalorija tokom jednog sata laganog rada u dvorištu, više nego hodajući umerenim tempom tokom istog vremenskog perioda. Muškarci i žene, koji su učestvovali u programu za baštovanstvo, su imali i znatno niže indekse telesne mase nego njihove neaktivne komšije, rezultati su istraživanja iz 2013. godine, objavljeni u American Journal of Public Health.
Vitamin D
Samo 30 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta tokom većine dana u nedelji može da spreči nastajanje visokog krvnog pritiska ili da ga drži pod kontrolom. Američki zdravstveni stručnjaci saveuju da se 30-45 minuta dnevno bavite baštovanstvom.
Kada ste na otvorenom, koža je izložena suncu, pa podstiče telo da proizvodi vitamin D koji pomaže organizmu da apsorbuje kalcijum, mineral neophodan za formiranje kostiju.
Zdravija ishrana
Kada sami proizvodite voće i povrće, to znači da na trpezi uvek imate sveže i zdrave proizvode. Preporučuje se konzumiranje najmanje dve šoljice povrća i 1,5 šoljica voća dnevno da biste u organizam uneli potrebne hranljive sastojke i na taj način smanjili rizik od hroničnih bolesti. Baštovanstvo pomaže ljudima da razviju trajnu naviku da jedu dovoljno voća i povrća, pokazuju istraživanja iz 2016. godine obavljena na Floridi.
Smanjuje nivo stresa
Analizom čak 22 studije uočena je veza između baštovanstva i smanjenja simptoma depresije i anksioznosti. U stvari, neke bolnice čak koriste brigu o cveću kao vrstu rehabilitacije za osobe koje se oporavljaju od povreda, moždanog udara, operacija i drugih stanja. Njujorški program za terapiju hortikulturom pomaže pacijentima da obnove fizičko i mentalno zdravlje.
Sam čin uzgajanja biljaka može da nam poboljša raspoloženje i život učini kvalitetnijim. Stručnjaci ističu da kada vidimo da raste nešto zeleno, živo, nešto što je plod i našeg truda, tada u nama raste i nada i vera u budućnost.
Komentari (0)