Danima se neprijatni mirisi šire po različitim delovima Beograda, uz objašnjenje nadležnih da je u pitanju kanalizacija i stajsko đubrivo na njivama u okolini Beograda. Istovremeno, uređaji koji mere kvalitet vazduha pokazuju da smo prešli ka srednjem nivou zagađenja, nakon dužeg perioda kada je vazduh bio nezagađen.
Kako ova dva problema utiču na zdravlje i na koji način su povezani, razgovorali smo za Objektiv sa direktorom Agenicije za zaštitu životne sredine.
“Zbog nedovoljnog broja tretmana otpadnih voda i činjenice da je Beograd okružen poljoprivrednim domaćinstvima, došlo je do problema sa mirisima. Ne može da se kaže da je kvalitet vazduha zbog toga narušen, ali svakako da to utiče na komfor građana. Sa klimatskim promenama i meteorološkim prilikama koje se prate, svakako da će biti potrebno pripremati se i preduzimati mere za adaptaciju u ovakvim situacijama”, kaže za Objektiv Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
Vazduh privlači sve više pažnje i to je dobra vest koja je nastala kao posledica rada institucija, kaže Radović.
“Napravili smo mere za monitoring i učinili da građanima budu dostupne popularne mobilne aplikacije za praćenje kvaliteta vazduha. Svako ima priliku da vidi kakvo je stanje vazduha u njegovom gradu i dobije informaciju o stanju životne sredine. Uz to, merne stanice postavljaće se svuda, redukovaće se broj kotlarnica koje zagađuju vazduh i biće zamenjene modernizovanim. Radimo na prelasku na bolja goriva, jeftiniji priključak za gas i prvi put će biti omogućene subvencije za hibridna vozila. To je masovni rad na energetskoj efikasnosti”, smatra Radović.
Taj proces je već pokrenut, ali ne možemo odmah ove godine da očekujemo rezultate i “savršen vazduh”, već je za to potrebno vreme, kaže naš sagovornik.
“Nikada se više nije radilo na problemu aerozagađenja. Činjenica je da decenijama postoje novinski članci, još u predratnim godinama, o ovom problemu u Beogradu. Razlika je što se danas neko time bavi. U Srbiji ranije niko nije razmišljao o tome. Istovremeno, tu je potreban sistemski i dugoročan plan. Elektroprivreda Srbije ima investicije od nekoliko stotina miliona evra za zaštitu životne sredine, što je ranije bilo nezamislivo. Sve to će doprineti da vazduh u narednim godinama bude mnogo bolji”, zaklljučuje Radović.
Piše: Aleksandra Vasić
Komentari (0)