Na ovom mestu Nemci su izveli desant na Drvar, ali Tito je pobegao, ostala je samo uniforma (FOTO+VIDEO)

To je bila jedna od spektakularnih operacija u Drugom svetskom ratu pod nazivom "Konjički skok", koju su izveli Nemci sa ciljem da zarobe Tita

Foto: TANJUG/ IVICA VESELINOV

Čuvena Titova pećina u Drvaru, koja je privlačila brojne turiste, uskoro će ponovo biti otvorena, a u Centru za kulturu i sport opštine Drvar u okviru kojeg su Spomen-kompleks i Muzej “25 maj” koji brine o Titovoj pećini, očekuju povratak posetilaca.

Titova pećina u Drvaru zatvorena je prošle godine za turiste zbog odrona, usled obilnih padavina, koji je uništio drvenu baraku na ulazu u pećinu, gde je bio smešten partizanski Vrhovni štab sa Josipom Brozom Titom 1944. godine tokom desanta na Drvar 25. maja.

Foto: TANJUG/ IVICA VESELINOV

To je bila jedna od spektakularnih operacija u Drugom svetskom ratu pod nazivom “Konjički skok”, koju su izveli Nemci sa ciljem da zarobe Tita.

Centar za kulturu i sport opštine Drvar dozvolio je ekipi Tanjuga i nekoliko novinara iz Srbije da se popnu do Titove pećine.

Foto: TANJUG/ IVICA VESELINOV

Ulaz u pećinu je obezbeđen od eventualnog odrona. Ostalo je da se obnove barake i uradi elektrifikacija, a Muzej “25. maj” je otvoren za posetioce.

Vršilac dužnosti direktora Centra Suzana Jović rekla je Tanjugu da je bilo predviđeno da 9. maja Titova pećina zvanično bude ponovo otvorena za turiste, zajedno sa izložbom i bogatim programom sve do 25. maja, ali da do toga nije došlo zbog epidmije koronavirusa.

Foto: TANJUG/ IVICA VESELINOV

“Ove godine nam je malo epidemiološka situacija otežala turizam, ali mi se nadamo da bi to dogodine trebalo da krene kako treba, a možda već i ove sezone. Uglavnom turisti dolaze iz bivše Jugoslavije kako bi posetili Titove barake, što je posebna vrednost”, rekla je Jovićka.

Sad je kućica osigurana i nema opasnosti za penjanje, naglasila je ona.

Foto: TANJUG/ IVICA VESELINOV

Govoreći o kako je bilo tokom destanta na Drvar i šta se desilo 25. maja, a šta je legneda, Jovićka je rekla:

“Nemci su mislili da znaju gde se nalazio Tito, a ovo korito reke Unac je bilo zaraslo i upravo ih je to spasilo. Kada su padobranci sleteli gore na Šobića groblje, nisu znali tačnu lokaciju gde se Tito nalazi već su nasumično poleteli i on je već uspeo da pobegne. Nisu uspeli, već su uzeli samo njegovu uniformu. Samo su to uspeli da urade, Tito je pobegao, a sve ostalo je neka legenda”.

Foto: TANJUG/ IVICA VESELINOV

Dodaje da je taj događaj svakako uticao dosta na istoriju tog mesta, pošto je Drvar postao grad heroj.

Ipak, navodi da su stanovnici Drvara danas podeljeni po pitanju te slavne partizanske prošlosti, da se neki ponose na to, a neki ne, ali da stariji u Drvaru kažu da je to bilo “zlatno vreme” Drvara.

Foto: TANJUG/ IVICA VESELINOV

Fotoreporter iz Beograd Ivica Veselinov je rekao Tanjugu da je prvi put u Drvaru i da nije želeo da propusti posetu spektakularnoj Titovoj pećini.

“Učio sam o Titovoj pećini kada sam bio u školi, ali nikad nisam imao priliku da je posetim”, kaže Veselinov i dodaje je još kao dete u osnovnoj školi zapamtio sliku Titove pećine iz udžbenika istorije.

Foto: TANJUG/ IVICA VESELINOV

Takođe, navodi da je fotografisanje Titove pećine veliki izazov, ali da je šteta što nema nikakvog osvetljenja, pa se služio baterijskom lampom sa mobilnog telefona.

Sam prilaz pećini je fantastičan, dodao je on.

“Zamišljao sam scene desanta na Drvar, kako je to izgledalo kada su tu 1944. godine preletali avioni. Gledao sam i film Desant na Drvar i sećam se tih scena”, dodao je Veselinov.

Foto: TANJUG/ IVICA VESELINOV

Snimatelj TV Pančevo David Masl, takođe, kaže da je prvi put u Drvaru i da je oduševljen ambijentom.

Ističe da fantastično izgledaju kako ulaz u pećinu, tako i sam prilaz i okolne planine.

Na ulazu u pećinu stoji upozorenje da se ulazi na sopstvenu odgovornost.

Foto: TANJUG/ IVICA VESELINOV

Kada se silazi u samu pećinu, teren je dosta nepristupačan i nema nikakvog osvetljenja.

Nakon toga, u nastavku pećine, nalazi se kanal dužine 16 metara, visine četiri metra i širine oko dva i po metra, a na kraju tog hodnika se mogu videti gvozdena vrata postavljena još 1938. godine prilikom istraživanja pećine radi vodosnabdijevanja.

Foto: TANJUG/ IVICA VESELINOV

Pred pećinom se nalazi zaravnjeni plato na kojem su postavljene dve barake dužine 12 i četiri metra i širine pet metara.

Ukupna dužina pećine je 85 metara, a u nastavku se pećinski kanal kaskadno spušta i završava sifonskim jezerom na dnu.

Foto: TANJUG/ IVICA VESELINOV

Visinska razlika od gvozdenih vrata do površine sifonskog jezera je 53 metra.

Titova pećina nalazi se na padini brda Gradina na oko 23 metra iznad korita reke Unac, a od centra grada je udaljena svega kilometar.

Inače, Titovu pećinu je godišnje posećivalo i do 10.000 turista, a do početak devedestih godina 20. veka i do 200.000 ljudi, jer je ta destinacija nekada bila nezaobilazna za učeničke izlete i ekskurzije, kao i turističke ture kroz bivšu Jugoslaviju.

Izvor: Tanjug

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar