Verujemo da ste čuli za umetnika Mauricija Katelana, čoveka koji se “preko noći” obogatio jedinstvenom postavkom koja je prodata za neverovatnih 120.000 dolara. Naime, Mauricijevo umetničko delo činila je banana zalepljena za zid, selotejpom. Pustićemo vas da vam se ova misao slegne…120.000 za bananu i selotejp?
Katelan je poznat kao šaljivdžija i satiričar u umetničkim krugovima, a većina njegovih dela ima humoristički pristup. Ipak, izgleda da ga kupci njegovih dela shvataju vrlo ozbiljno… Možda je ovo pravo vreme da se postavi pitanje šta to neko delo čini umetničkom tvorevinom ali i gde je granica između umetnosti i vulgarnosti?
U odgovaranju na ovo pitanje pridružuje nam se profesor Mirko Dobrić, slikar i umetnik čija su dela i danas iložena u galerijama širom sveta.
“Situacije postaje, blago rečeno, dramatična. Svet u kome živimo uticao je na pojam umetnosti – pa samim tim i stavio ogroman pritisak na leđa umetnika. Formula je veoma jednostavna, napravite nešto brzo, po mogućstvu plitko, prolazno – dajte mu kvazi značenje i na dobrom ste putu. Sledeći korak je “samo” da imate svog čoveka u velikim galerijama i muzejima i na odličnom ste putu da postanete milioner”, objašnjava Dobrić i dodaje da je željom za profitom umetnik izgubio svoj lik.
“Setite se ‘slike i prilike’ umetnika sredine prošlog veka – najčešće su to bili neki neugledni matorani koji su jedva krpili kraj s krajem. Čast izuzecima, ali baš se tu i krije poenta – izuzecima! Danas ima više ‘uspelih’ nego ‘ukletih’ stvaratelja”, zaključuje Dobrić.
Ni Srbija nije ostala imuna na promene u trendovima. Prošlo je dve godine kako su članovi ULUS Arion Aslani i Nina Radoičić izveli radikalan “performans” u i oko Umetničkog Paviljona “Cvijeta Zuzorić”, koji se sastojao iz vršenje velike nužde naočigled prolaznika na beogradskom Kalemegdanu.
?#Blok45, #novibeograd
?Dobro jutro?
?#hiljadekamera pic.twitter.com/HQuLcD4s9y— Moj_Blok (@BlokMoj) May 22, 2020
Poznati beogradski umentik Andrej Josifovski, zvani Pijanista, pre samo nekoliko dana okačio je maketu raspeća Isusa Hrista od kartona koja je bila postavljena na jednoj od raskrsnica u Ulici Jurija Gagarina.
Nesumnjivo je da su umetnici u ovim slučajevima imali jasne poruke – ali na pitanje “gde se povlači granica umetnosti” odgovor je pokušao da da Novica Nijović, kritičar i višegodišnji savetnik aukcionih kuća.
“Teško je reći gde počinje umetnost. Ako pitate Pikasa – umetnost je u nepravilnostima, Rembrant bi vam rekao da sve što ne oslikava realnost ne može biti ni umetnina… Svedoci smo da u današnje vreme zaista sve prolazi, dokle god umetnik “uhvati voz” i stekne potrebnu popularnost, nakon toga sve je lakše. Banksi je počeo od ulice, a danas svoja dela prodaje za milione dolara (potom ih i uništi i dalje je umentik), Marina Abramovič je nedavno dokazala da je nekad samo i ime potrebno pa da se o izložbi priča nedeljama, mesecima…”, objašnjava Nijović.
“Svakako smo svedoci stvaranja neke vrste “umetnosti domišljatosti”, u kojoj se forma i pravila napuštaju, a pravi umetnik je samo onaj koji se nečeg seti prvi – bez obzira koliko to kontroverzno bilo… Umetnici su savremene rokenrol zvezde”, zaključuje kritičar.
Komentari (0)