Sir je nezaobilazan deo ishrane u mnogim domaćinstvima, bilo da ga jedemo samostalno, dodajemo u omiljena jela ili koristimo kao sastojak različitih obroka. Osim što obogaćuje ukus hrane, sadrži vredne hranljive materije, među kojima su proteini i kalcijum, važni za pravilno funkcionisanje organizma.
Ipak, činjenica da sir ima nutritivne prednosti ne znači da možemo da ga jedemo u neograničenim količinama. Preterivanje može da doprinese prekomernom unosu kalorija, zasićenih masti i soli, dok kod osoba koje ne podnose laktozu ili su alergične na mlečne proteine može da izazove neprijatne, a ponekad i ozbiljne tegobe.
Zato se postavlja pitanje koliko sira možemo da jedemo bez negativnih posledica i kada bi trebalo da obratimo više pažnje na količinu koju unosimo.
Zašto je sir dobar za organizam?
Sir je dobar izvor proteina, hranljivih materija koje imaju važnu ulogu u izgradnji i očuvanju mišića. Osim toga, proteini mogu da doprinesu dužem osećaju sitosti, što je značajno i prilikom planiranja svakodnevnih obroka.
U porciji od 28 grama sira nalazi se približno sedam grama proteina, mada njihova količina zavisi od vrste proizvoda koji konzumiramo.
Većina sireva sadrži malo ugljenih hidrata, dok su mnogi i dobar izvor kalcijuma. Ovaj mineral važan je za očuvanje zdravlja kostiju i zuba, zbog čega sir može da ima značajno mesto u uravnoteženoj ishrani.
Zanimljivi su i rezultati pojedinih istraživanja koja ukazuju na to da uticaj sira na nivo holesterola može da se razlikuje od uticaja drugih namirnica bogatih zasićenim mastima, poput maslaca.
Neke studije zabeležile su niži nivo LDL holesterola kod osoba koje su konzumirale sir umesto maslaca. Ipak, to ne znači da su sve vrste sira podjednako povoljne za zdravlje niti da ih možemo jesti bez ograničenja.
Drugim rečima, nutritivne prednosti ove namirnice ne isključuju potrebu da vodimo računa o vrsti sira, veličini porcije i ukupnoj ishrani.
Pet mogućih posledica preterivanja sa sirom
Iako sir može da bude deo uravnotežene ishrane, prekomeran unos može da ima i određene nedostatke. Način na koji organizam reaguje zavisi od količine koju jedemo, vrste sira i individualne osetljivosti.
1. Može da pogorša gorušicu
Ako često osećate pečenje u grudima nakon obroka, trebalo bi da obratite pažnju na to da li se tegobe javljaju i nakon konzumiranja sira.
Sir sadrži masti koje kod nekih ljudi mogu da pokrenu ili pogoršaju refluks, odnosno vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak.
Masna hrana može da utiče na mišić koji sprečava vraćanje sadržaja iz želuca, zbog čega može da se pojavi neprijatan osećaj pečenja u grudima.
Osobe koje često imaju gorušicu trebalo bi da prate da li im određene vrste sira pogoršavaju simptome. Ukoliko primete jasnu povezanost između konzumiranja ove namirnice i pojave tegoba, važno je da tome prilagode svoje navike u ishrani.
2. Može da doprinese povećanju telesne težine
Sir može da sadrži dosta kalorija, naročito vrste koje imaju visok udeo masti. Zbog toga veće porcije mogu značajno da povećaju ukupan dnevni unos energije, čak i kada ostatak obroka deluje umereno.
Ako redovno unosimo više kalorija nego što ih trošimo, vremenom može da dođe do povećanja telesne težine.
Zato je važno obratiti pažnju ne samo na to koliko često jedemo sir već i na količinu koju stavljamo na tanjir. Čak i namirnice koje imaju korisne hranljive materije mogu da doprinesu prekomernom energetskom unosu ako ih konzumiramo u prevelikim porcijama.
3. Može da izazove nadutost, gasove i bolove u stomaku
Kod osoba koje imaju intoleranciju na laktozu, konzumiranje sira može da izazove nadutost, gasove, bolove u stomaku i proliv.
Do ovih tegoba dolazi kada organizam ne razgrađuje laktozu dovoljno efikasno. Ona tada dospeva u debelo crevo, gde fermentiše i može da izazove neprijatne simptome.
Međutim, važno je razlikovati intoleranciju na laktozu od alergije na mlečne proteine, jer ova dva stanja nisu isto.
Alergija na mlečne proteine može da izazove različite kožne i probavne simptome, ali i ozbiljne reakcije, uključujući otežano disanje.
Zbog toga nije dobro samostalno zaključiti da je svaka tegoba nakon konzumiranja sira posledica intolerancije na laktozu. Ako se simptomi redovno ponavljaju, potrebno je utvrditi njihov uzrok.
azerbaijan_stockers
4. Može da poveća unos soli
Još jedan razlog zbog kojeg bi trebalo voditi računa o količini sira jeste sadržaj natrijuma, odnosno soli.
Neke vrste sira sadrže velike količine soli, pa se njihovom čestom konzumacijom i velikim porcijama može premašiti preporučeni dnevni unos.
Ovo je posebno važno za osobe koje imaju povišen krvni pritisak. Prekomeran unos soli može da bude dodatni problem u njihovoj svakodnevnoj ishrani, zbog čega je potrebno obratiti pažnju na izbor namirnica.
Jedna od jednostavnih navika koja može da pomogne jeste provera deklaracije na pakovanju. Upoređivanje sadržaja soli u različitim proizvodima olakšava izbor i omogućava da se prednost da siru koji odgovara individualnim potrebama.
5. Može da izazove reakcije kod osoba alergičnih na mlečne proteine
Osobe koje su alergične na mlečne proteine, poput kazeina i proteina surutke, mogu da imaju različite simptome nakon konzumiranja sira.
Zbog toga je za njih posebno važno da obrate pažnju na sastav proizvoda i izbegavaju sireve koji sadrže proteine na koje su alergične.
Istovremeno, važno je razlikovati potvrđene alergijske reakcije od opštih tvrdnji o uticaju mlečnih proizvoda na zdravlje.
Za sada nema dovoljno dokaza da bi se sir uopšteno mogao smatrati uzrokom upale u organizmu kod zdravih ljudi.
Pojedina istraživanja bavila su se i mogućom povezanošću većeg unosa mlečnih proizvoda sa rizikom od raka prostate. Međutim, dosadašnji nalazi nisu dovoljni da bi se zaključilo da sir direktno izaziva ovu bolest.
Koliko sira možemo da jedemo svakog dana?
Ne postoji jedna količina sira koja odgovara svima. Preporučeni unos zavisi od vrste sira, ostatka ishrane, zdravstvenog stanja i toga koliko dobro određena osoba podnosi ovu namirnicu.
Manja porcija može da bude deo uravnotežene ishrane, ali je važno uzeti u obzir i druge namirnice koje unosimo tokom dana, naročito one koje sadrže zasićene masti i so.
Osobe sa povišenim holesterolom, visokim krvnim pritiskom ili kardiovaskularnim oboljenjima trebalo bi da izbor sira i veličinu porcije prilagode preporukama lekara ili nutricioniste.
To ne znači da sir automatski mora da bude izbačen iz jelovnika, već da je važno odabrati odgovarajuću vrstu i količinu u skladu sa individualnim zdravstvenim potrebama.
Koji sir je bolji izbor ako ne podnosite laktozu?
Osobe sa intolerancijom na laktozu ne moraju nužno da reaguju na sve vrste sira na isti način.
Tvrdi, dugo zreli sirevi obično sadrže manje laktoze od svežih sireva, zbog čega ih neki ljudi lakše podnose. Ipak, tolerancija se razlikuje od osobe do osobe, pa ono što jednoj osobi ne izaziva tegobe kod druge može da dovede do neprijatnih simptoma.
Na tržištu su dostupni i sirevi bez laktoze, kao i biljne zamene za sir, koje mogu da budu alternativa osobama koje žele ili moraju da izbegavaju određene mlečne proizvode.
Međutim, postoji važna razlika između proizvoda bez laktoze i proizvoda bez mlečnih proteina.
Osobe koje imaju alergiju na mlečne proteine trebalo bi da izbegavaju sireve koji ih sadrže. Oznaka da proizvod ne sadrži laktozu ne znači da je bezbedan za njih, jer takav sir i dalje može da sadrži mlečne proteine koji izazivaju alergijsku reakciju.
Šta ako nakon sira redovno imate probavne tegobe?
Ako posle konzumiranja sira često osećate nadutost, imate bolove u stomaku ili primećujete druge neprijatne simptome, nemojte odmah pretpostaviti da je uzrok intolerancija na laktozu.
Slične tegobe mogu da imaju različite uzroke, pa je važno da se utvrdi šta ih izaziva. Razgovor sa lekarom može da pomogne u proceni simptoma i izboru odgovarajućih pretraga.
Na osnovu tegoba i rezultata pregleda moguće je razmotriti da li je problem povezan sa laktozom, alergijom na mlečne proteine ili nekim drugim faktorom.
Umesto da bez jasnog razloga izbacujete čitavu grupu namirnica iz ishrane, bolje je da potražite stručni savet i prilagodite jelovnik svojim potrebama.
Sir ne morate da izbacite iz ishrane
Sir je izvor proteina i kalcijuma i može da ima svoje mesto u uravnoteženoj ishrani. Ipak, prevelike količine mogu da doprinesu većem unosu kalorija, zasićenih masti i soli, dok kod osoba sa određenim zdravstvenim stanjima ili preosetljivošću mogu da izazovu dodatne tegobe.
Najvažnije je da birate odgovarajuće vrste, vodite računa o veličini porcija i pratite reakcije svog organizma. Ako imate povišen holesterol, krvni pritisak, kardiovaskularno oboljenje ili simptome koji se ponavljaju nakon konzumiranja sira, izbor namirnica prilagodite uz savet stručnjaka.
Kao i kod drugih namirnica, ključ nije u automatskom izbacivanju sira iz jelovnika, već u umerenosti i izboru koji odgovara vašem zdravstvenom stanju.
Komentari (0)