Dok je veštačka inteligencija sve prisutnija, a pametni telefoni postali produžetak ruke, mladi ljudi rođeni krajem devedesetih i posle 2000. godine iznenađujuće masovno posežu za tehnologijom prošlog veka. Slušalice sa kablom, fotoaparati na film, štampane fotografije, papirne knjige, društvene igre i klasični budilnici, sve češće se vraćaju u svakodnevni život generacije koja je odrasla okružena ekranima. I dok mnogi ovaj trend pripisuju čistoj nostalgiji, brojke i istraživanja pokazuju da iza njega stoji nešto dublje.
Vinil, film i CD-ovi ponovo u modi
Podaci iz muzičke industrije možda najbolje ilustruju razmere ovog preokreta. Anketa koju je naručila britanska kompanija za pakovanje muzike Key Production pokazala je da 59 odsto ljudi starosti od 18 do 24 godine, sluša muziku na vinilu, kompakt-diskovima ili kasetama – što je najveći udeo među svim ispitivanim starosnim grupama. Odvojeno istraživanje organizacije Vinyl Alliance otkrilo je da čak 80 odsto ispitanih ljubitelja vinila iz generacije Z poseduje gramofon, dok 76 odsto kupuje bar jednu ploču mesečno.
Prodaja to potvrđuje,prihod od prodaje vinila u SAD premašio je 1,04 milijarde dolara u 2025. godini, što predstavlja devetnaestu uzastopnu godinu rasta i prvi put od 1983. da je godišnji prihod od vinila prešao granicu od milijardu dolara.
Slična priča odvija se i u fotografiji. Čak 35 odsto od ukupno 42 miliona korisnika filmskih fotoaparata u svetu danas su mlađi od 30 godina, a interesovanje je toliko poraslo, da je u aprilu 2026. godine u Los Anđelesu održan prvi AnalogCon, festival posvećen analognoj fotografiji. Proizvođači prate trend – Pentax je lansirao svoj prvi novi filmski model u poslednje 21 godinu, dok su Kodak i Harman ulagali u proizvodnju filma zbog rastućeg interesovanja.
Slušalice sa kablom u “trenutku iskupljenja”
Možda najneočekivaniji povratak beleže obične žičane slušalice. Prema podacima kompanije Circana, prodaja žičanih slušalica počela je naglo da raste tokom 2025. godine, a u prvih šest nedelja 2026. skočila je za čak 20 odsto i to nakon godina konstantnog pada. Razlog nije samo estetika, već i praktičnost. Sve više ljudi iritiraju nestabilne blutut veze, uprkos tome što se ta tehnologija decenijama usavršava. Glumica Zoi Kravic je u jednom intervjuu duhovito sažela osećaj mnogih mladih korisnika, izjavivši da blutut jednostavno ne radi kako treba i da im kvari važne trenutke.
Nije odbacivanje tehnologije, već izbor kada je isključiti
Stručnjaci se slažu da ne treba ovaj trend tumačiti kao odbacivanje modernog sveta. Istraživanja pokazuju da mladi potrošači ne okreću leđa tehnologiji, već pažljivo prave prostor za analogne proizvode, unutar inače visoko povezanog načina života. Drugim rečima, generacija Z ne beži od ekrana – ona bira trenutke kada će ih namerno ostaviti po strani.
Ova selektivnost proizlazi iz nečega dubljeg od pukog trenda. Ono što na prvi pogled deluje kao prolazna moda, zapravo otkriva nešto namernije – kolektivnu želju da se uspori, ponovo poveže s nostalgijom i pronađe smisao u sve digitalnijem svetu. Analogni predmeti,od gramofona do fotoaparata,nude opipljivu protivtežu hiperuglačanoj, stalno povezanoj stvarnosti na koju smo navikli.
Ritual kao protivteža algoritmu
Deo objašnjenja leži i u samom iskustvu čekanja i sporosti, za razliku od trenutnog zadovoljstva koje nudi digitalni svet.Analogni hobiji po pravilu podrazumevaju rituale i strpljenje – osobine koje savremena tehnologija često u potpunosti uklanja. Fizička ploča čini muzičku kolekciju konačnom i ličnom, na način na koji to beskonačna striming biblioteka ne može – vinil ponovo čini muziku konačnom, a ta konačnost je deo njegove privlačnosti.
Slično važi i za fotografiju,povratak generacije Z filmskim i “point-and-shoot” fotoaparatima, povezan je sa privlačnošću zrna, nesavršenosti i sporijeg procesa fotografisanja, bez trenutnog uvida u snimljeno.
Društveni mediji kao neočekivani pokretač
Paradoksalno, upravo su društvene mreže ubrzale ovaj povratak analognom. Y2K estetika, vintaž kultura i sve veća potražnja za stvarima koje deluju fizički, autentično i manje potrošno – šire se najbrže putem istih platformi od kojih mladi navodno beže. Trend je prešao granice muzike i fotografije i zahvatio bioskope, pa čak i društvene igre i večeri provedene bez telefona za stolom.
Analogna ostrva u digitalnom okeanu
Konačna poruka ovog trenda nije da je budućnost potpuno analogna, niti da će ekrani nestati iz svakodnevice mladih. Poenta je suptilnija – da generacija koja je odrasla sa neograničenim pristupom svemu, sada traži nazad ono što je tim pristupom izgubljeno: teksturu, strpljenje i osećaj da nešto zaista pripada njima. Možda budućnost zaista nije potpuno digitalna. Možda je, pre svega, u tome da se zna kada ostaviti telefon po strani i jednostavno biti prisutan.
Komentari (0)