Naredne dane u Srbiji obeležiće smena toplijih i hladnijih perioda, a temperature će uglavnom biti ispod 20 stepeni. Meteorolog Nedeljko Todorović izjavio je da se od 12. do 15. ili 16. oktobra očekuju maksimalne temperature od 14 do 19 stepeni, dok bi kratkotrajno otopljenje moglo da usledi između 18. i 20. oktobra. Ozbiljnije padavine za sada nisu na vidiku, a pouzdanija prognoza prvog snega još nije moguća.
Nagle promene vremena, smene toplih i hladnih vazdušnih masa i sve izraženije vremenske oscilacije često otvaraju pitanje da li proleće i jesen postepeno gube svoje prepoznatljive karakteristike.
Prema Todorovićevim rečima, jesen nije podjednako topla tokom celog trajanja. Njena prva polovina uglavnom donosi više temperature, srednji deo svežije vreme, dok se krajem sezone, naročito u novembru, češće javljaju hladni dani.
– Prva polovina jeseni je topla, srednji deo svežiji, a njen kraj, odnosno novembar, hladan. Promene vremenskih prilika, bilo da je reč o češćoj kiši ili čak snegu u novembru, nisu monotone i ne odvijaju se postepeno, iz dana u dan – rekao je Todorović za Kurir.
Kako je objasnio, do naglih promena temperature dolazi zbog smene ciklona i anticiklona, promena vazdušnog pritiska, strujanja vazduha i naoblačenja.
Kao primer naveo je Beograd, gde je maksimalna temperatura u četvrtak dostigla 29,6 stepeni, da bi već narednog dana, sa prodorom hladnog vazduha sa severa Evrope, pala na 21 stepen.
Posle miholjskog leta sledi promenljivije i hladnije vreme
Todorović očekuje da će u narednom periodu biti sve više smena toplijih i hladnijih dana. Nakon kratkotrajnih perioda stabilnog vremena, zahlađenja će postepeno postajati izraženija.
– Hladan vazduh se danas pomerio severnije, a novi tek pristiže. U međuvremenu, ciklon iz Sredozemlja donosi oblake i kišu, pa je zbog južnog strujanja ponovo otoplilo. Međutim, tokom noći ponovo stiže hladan vazduh sa severa, pa će sutra biti i desetak stepeni hladnije nego danas – objasnio je meteorolog za Kurir TV.
On je naveo da su ovakve smene toplog i hladnog vremena karakteristične za jesen. Izuzetak su periodi miholjskog leta, kada vremenske prilike mogu da ostanu stabilne sedam do deset dana.
– Svako naredno naoblačenje i zahlađenje donosiće niže temperature. Iako se smenjuju topliji i hladniji dani, kada se sve sabere, temperature postepeno opadaju, u skladu sa kalendarom – rekao je Todorović.
Prema njegovoj prognozi, od ponedeljka, 12. oktobra, do 15. ili 16. oktobra maksimalne temperature u većini mesta biće između 14 i 19 stepeni, dok će jutra uglavnom biti nešto toplija zbog oblačnosti.
Očekuje se promenljivo oblačno vreme, uz malo padavina, pre svega na jugu i jugoistoku Srbije. U Beogradu je, prema njegovoj proceni, mala verovatnoća za kratkotrajnu kišu.
Između 18. i 20. oktobra moguć je novi, slabiji porast temperature, pa bi najviše dnevne vrednosti mogle da dostignu 20 ili 21 stepen.
Ipak, meteorolog naglašava da će to biti samo kratkotrajan topliji period i da će se smena toplih i hladnih dana nastaviti, uz postepeno približavanje zimskim uslovima.
Zašto u jednom delu Beograda pada jaka kiša, a u drugom je sunčano?
Todorović je objasnio i zbog čega se dešava da jedan deo Beograda zahvati snažan pljusak, dok je u drugom delu grada vreme potpuno drugačije.
Takve situacije karakteristične su za leto, kada se formiraju lokalni pljuskovi i olujni oblaci koji mogu da zahvate relativno mala područja.
– To je tipična letnja situacija, kada se javljaju lokalni pljuskovi. Grmi, pada jaka kiša i dolazi do plavljenja pojedinih delova grada, kao što smo viđali na Novom Beogradu i u Zemunu, dok se na drugom kraju, prema Voždovcu, Kaluđerici ili Zvezdari, vidi samo oblak koji se crni. To je karakteristika letnjih padavina – objasnio je meteorolog.
Sa približavanjem zime, takvi pljuskovi postaju ređi, a padavine češće imaju karakter dugotrajnije kiše koja može da traje nekoliko sati, pa čak i dan ili dva.
Todorović smatra da karakter padavina pokazuje da je Srbija već ušla u hladniju polovinu godine. U unutrašnjosti Balkana sve su ređe situacije sa lokalnim pljuskovima i grmljavinom, dok takve pojave još mogu da se jave na krajnjem jugu.
Istovremeno, pljuskovi i grmljavina sve su češći nad Sredozemljem, naročito u područjima Italije, Jadrana i Egejskog mora.
– Kada se takve pojave premeste u Sredozemlje, to je jedan od pokazatelja da ulazimo u hladnu polovinu godine – rekao je Todorović za Kurir TV.
Do kraja oktobra nema najava obilnije kiše
Jedan od problema na koji je meteorolog posebno ukazao jeste dug period sušnog vremena i nedostatak padavina, što može da oteža poljoprivredne radove, naročito jesenju setvu.
– Nažalost, iza nas je dug period sušnog vremena, pa nedostaje i kiše i vode. Za sada se ne nazire ozbiljnija promena koja bi donela obilnije, dugotrajne padavine tokom nekoliko dana i bar donekle popravila situaciju, posebno kada je reč o poljoprivredi, jer je zemljište suvo, a predstoji jesenja setva – naveo je Todorović.
Prema njegovoj proceni, cikloni će se uglavnom kretati severnije, prema Skandinaviji, ili će ostajati u Sredozemlju, zbog čega do kraja oktobra nema jasnih naznaka za dolazak sistema koji bi Srbiji doneo obilniju kišu tokom više dana.
U narednom periodu ne očekuju se ni izrazito niske ni neuobičajeno visoke temperature. Maksimalne vrednosti od 14 do 19 stepeni biće uglavnom u granicama proseka za ovo doba godine.
Trenutno se prosečne maksimalne temperature kreću oko 19 stepeni, ali se tokom oktobra postepeno smanjuju. Krajem meseca uobičajene najviše dnevne temperature iznose oko 15 ili 16 stepeni.
– Polako ulazimo u pravu jesen – zaključio je meteorolog.
Ko najviše oseća nagle promene vremena?
Govoreći o uticaju vremenskih prilika na zdravlje, Todorović je naveo da promene najčešće osećaju meteoropate, posebno neposredno pre promene vremena.
Prema njegovim rečima, pojedini ljudi mogu da osete tegobe kada počne da duva južni vetar i temperatura poraste, dok im olakšanje često donosi prolazak atmosferskog fronta i početak kiše.
Meteorolog je dodao da ove pojave ne zavise isključivo od uobičajenih meteoroloških parametara, već da se razmatraju i promene jonizacije atmosfere, povezane sa njenom strukturom.
Kada bi mogao da padne prvi sneg?
Iako se već pojavljuju dugoročne prognoze o predstojećoj zimi, Todorović upozorava da takve najave treba uzimati sa rezervom.
Kada je reč o prvom snegu, kao okvirni datum naveo je 24. novembar. Prema njegovoj proceni, oko tog datuma približno su jednake šanse da snega ne bude i da ga bude, dok je pre tog perioda verovatnije da se neće pojaviti. Nakon tog datuma mogućnost za prve snežne padavine postepeno raste.
Ipak, meteorolog naglašava da se pouzdana prognoza za tako dug period ne može dati. Različiti izvori objavljuju različite procene, a neki samo prenose prognoze drugih meteoroloških službi.
– Kod nas zimi obično imamo smenu kiše, snega, suvog vremena i magle. To je karakteristično za našu zimu – zaključio je Todorović.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)