Mnogi ulažu energiju u to da izgledaju mlađe, a mnogo manje u to da ostanu bistri. Mozak za većinu ljudi postaje prioritet tek kada nešto pođe naopako, a tada je često prekasno za prevenciju.
“Praktično svaka stvar koju radimo danas oblikuje zdravlje našeg mozga u budućnosti”, rekao je za New York Post dr Randi D’Amiko, direktor Programa za metastaze mozga i kičme na odeljenju neurohirurgije bolnice Northwell Lenox Hill. Geni imaju ulogu, ali nisu cela priča.
“Navike koje gradite sada, ulaganje su u osobu koja ćete biti u budućnosti”, poručuje on.
Evo sedam navika koje, kako kaže, tiho štete mozgu i šta se protiv njih može učiniti.
- Previše sedenja
Mozak ne voli život na kauču. Fizička neaktivnost opterećuje krvne sudove, a to se odražava i na mozak. Ne morate biti vrhunski sportista, samo morate da se krećete.
Američko udruženje za srce preporučuje odraslima 150 minuta umerene ili 75 minuta intenzivne aktivnosti nedeljno.
“To je broj kojem treba težiti, vaš mozak očekuje da se vaše telo kreće”, kaže doctor D’Amiko.
- San tretiran kao sporedna stvar
Nedovoljan ili loš san ne znači samo mutno jutro. Redovno kratko ili nekvalitetno spavanje šteti pažnji, pamćenju i raspoloženju, a opterećuje i metabolizam i krvne sudove. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuje odraslima najmanje sedam sati sna, mada se idealna količina razlikuje od osobe do osobe.
”Svako je drugačiji, treba da spavate onoliko koliko vama odgovara ,ali važno je da to bude redovno”, upozorava on.
Mozak se naime ne gasi kada legnemo, već u snu obavlja važno “održavanje”, učvršćuje naučeno i uspomene.
- Život na ultraprerađenoj hrani
Ne radi se o jednoj vrsti hrane, već o obrascu ishrane, naglašava lekar. Ishrana bogata rafinisanom i ultraprerađenom hranom, a siromašna povrćem, voćem, mahunarkama, integralnim žitaricama, zdravim mastima i kvalitetnim proteinima utiče na telesnu težinu, holesterol, šećer u krvi i krvni pritisak, a svi ti faktori važni su i za mozak.
“Najbolje je razmišljati ovako: ono što je dobro za vaše arterije dobro je i za mozak, pa je zdravlje srca zapravo zdravlje mozga. Treba ograničiti ultraprerađenu hranu”, kaže D’Amiko.
- Ignorisanje pritiska, holesterola i šećera
Visok krvni pritisak, povišen holesterol i dijabetes oštećuju krvne sudove, uključujući one koji mozak snabdevaju kiseonikom i hranljivim materijama.
“Ako želite da sačuvate mozak, morate da pratite te brojeve”, poručuje neurohirurg.
Problem je u tome što se upozoravajući znaci često previđaju.
“Osećate se dobro, pa ljudi to ignorišu, a ti procesi se godinama razvijaju tiho, pre nego što primetite simptome. To može imati ozbiljne dugoročne posledice. Sa tim se susrećemo svakog dana.”
- Večita rastresenost
“Ovo je velika stvar i trebalo bi da odjekne i među decom i među odraslima”, kaže D’Amiko. Pametni telefoni, stalna obaveštenja, društvene mreže i beskrajan tok sadržaja lako razbijaju našu pažnju. Stalna stimulacija može remetiti san i potiskivati aktivnosti koje izazivaju i jačaju um, a s vremenom to slabi sposobnost fokusiranja i jasnog razmišljanja.
Lekar priznaje da brine zbog sopstvene dece, a da i sam ima isti problem.
“Svi smo krivi za beskrajno skrolovanje i ima trenutaka kada ne možemo da stanemo. Ali ako sebe nikad ne izazovete da neko vreme održite pažnju, ne treba da se čudite što ne možete da je održite.”
Njegovo rešenje je da se u život vrati malo dosade.
“Sada svako veče čitam. Dođem kući, isključim sve, legnem na kauč i tiho čitam. Teško mi je, a ja sam neurohirurg. Godinama sam čitao da bih naučio sve, a i dalje mi je teško da se fokusiram, jer mozak stalno hoće negde drugde.”
Isto pokušava da nauči i svoju decu:“Morate ponovo da naučite da podnosite dosadu. Ne morate svaki prazan trenutak da popunite stimulacijom.”
- Sužavanje društvenog kruga
Ljudi su društvena bića, ali sa sve više vremena iza ekrana i sve manje razgovora licem u lice, smislena povezanost lako ostaje po strani.
“Društvena izolacija prepoznata je kao faktor rizika za kognitivni pad i demenciju na koji se može uticati”, kaže D’Amiko za NewYork Post.
Naučnici još ne razumeju sve mehanizme te veze, ali znaju da smislen društveni kontakt tera mozak da radi: angažuje pažnju, jezik, pamćenje, obradu emocija i sposobnost da odgovorimo drugoj osobi.
“To nije isto što i imati 20.000 pratilaca na društvenim mrežama. To nije društveni angažman. Mozak se razvio da komunicira sa stvarnim ljudima, sa drugim mozgovima, u razmeni koja ide u oba smera.”
- Supstance kao regulator osećanja
“Ako mislite da vam treba nikotin da biste se koncentrisali ili alkohol da biste se opustili ili zaspali, to vredi preispitati”, upozorava D’Amiko.
Duvan šteti krvnim sudovima i mozgu, a češće i obilnije pijenje alkohola povezano je sa neurološkim i kognitivnim oštećenjima.Postoji i drugi problem.
“Kada supstanca postane vaš automatski odgovor na stres, umor, dosadu ili nesanicu, u svakodnevnu rutinu ugrađujete zavisnost. Cilj treba da bude da razvijete načine da regulišete ta stanja bez supstance.”
Komentari (0)