Sastanak, putovanje ili jednostavno odsustvo toaleta ponekad nas primoraju da odložimo mokrenje. Ako se to dogodi povremeno, najčešće nema razloga za brigu. Međutim, kada zadržavanje mokraće postane svakodnevna navika, posledice mogu da se pojave i na bešici i urinarnom sistemu.
Američki Nacionalni institut za dijabetes, bolesti organa za varenje i bubrege (NIDDK) navodi da redovno zadržavanje mokraće može vremenom da oslabi mišiće bešike. Ako se bešika često rasteže više nego što bi trebalo, vremenom može doći do toga da se teže u potpunosti prazni.
Raste rizik od urinarnih infekcija
Mokrenje ima važnu ulogu i u uklanjanju bakterija iz urinarnog trakta. Kada deo mokraće ostane u bešici, bakterije dobijaju povoljnije uslove za razmnožavanje.
NIDDK zato navodi da ljudi koji redovno dugo zadržavaju mokraću imaju veći rizik od infekcije urinarnog trakta. Simptomi mogu da uključuju peckanje tokom mokrenja, učestalu ili iznenadnu potrebu za odlaskom u toalet, bol u donjem delu stomaka, kao i zamućenu ili krvavu mokraću.
Bešika može previše da se rastegne
Ako se mokraća dugo zadržava i bešika se često prepunjava, njeni mišići mogu postepeno da oslabe. U težim slučajevima to može da doprinese hroničnom zadržavanju mokraće, stanju kod kojeg se bešika ne prazni potpuno.
Kod izražene urinarne retencije pritisak može da se prenese i prema bubrezima. NIDDK navodi da vraćanje mokraće prema bubrezima u ozbiljnim slučajevima može da izazove njihovo oticanje i oštećenje. To, međutim, ne znači da će se takva posledica javiti zato što ste nekoliko puta odložili odlazak u toalet.
Najjednostavnije pravilo jeste da se potreba za mokrenjem ne ignoriše redovno. Ako postane teško da mokrenje počne, ako ostaje osećaj da se bešika nije potpuno ispraznila ili ako osoba uopšte ne može da mokri uprkos punoj bešici, potreban je pregled, a potpuna nemogućnost mokrenja zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Komentari (0)