U Brazilu se danas održavaju opšti izbori, uključujući predsedničke, na kojima se glavnim favoritima smatraju aktuelni predsednik Luiz Inasio Lula da Silva i senator Flavio Bolsonaro, najstariji sin bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, koga je Lula pobedio pre četiri godine.
Na predsedničkom listiću nalazi se 13 kandidata, a ukoliko nijedan kandidat ne osvoji više od 50 odsto glasova, dvoje prvoplasiranih plasiraće se u drugi krug, koji je zakazan za 25. oktobar, prenosi AP.
Lula, koji sa 80 godina spada među najstarije šefove država na svetu, učestvuje na svojim sedmim predsedničkim izborima i pokušava da osvoji četvrti, neuzastopni mandat.
Bolsonaro (45) prvi put se kandiduje za predsednika i nastoji da vrati svoju porodicu na vlast, nakon što je njegov otac bio predsednik Brazila od 2019. do 2022. godine.
Bira se i parlament
Dvojica kandidata predstavljaju suprotstavljene delove političkog spektra i imaju različite stavove o brojnim pitanjima od borbe protiv organizovanog kriminala do odnosa najveće latinoameričke zemlje sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa.
U Brazilu se opšti izbori održavaju svake četiri godine, a glasanje je obavezno. Građanima koji bez opravdanog razloga ne izađu na izbore preti novčana kazna.
Osim predsednika, Brazilci biraju i poslanike na saveznom i pokrajinskom nivou, guvernere i deo senatora.
Izbori za gradonačelnike i gradske odbornike, takođe, se održavaju svake četiri godine, ali u drugim izbornim ciklusima.
Gotovo 160 miliona birača sa pravom glasa koristiće elektronske glasačke mašine, unošenjem brojeva koji odgovaraju njihovim kandidatima.
Brazilske vlasti uvele su elektronske glasačke mašine tokom 1990-ih kako bi se izborile sa izbornim prevarama.
Pre toga su tokom lokalnih izbora zabeleženi slučajevi ubacivanja velikog broja listića u glasačke kutije i krađe kutija, dok su papirni glasački listići često falsifikovani, navodi brazilska izborna vlast.
Brazil između 1960. i 1989. godine nije održavao neposredne predsedničke izbore, u periodu koji je obuhvatio i vojnu vlast od 1964. do 1985. godine.
Danas se izborni rezultati objavljuju svega nekoliko sati nakon zatvaranja biračkih mesta.
Sin Bolsonara oslanja se na oštru politiku
Pošto je bivšem predsedniku Žairu Bolsonaru zabranjeno da se kandiduje dok služi kaznu od 27 godina zatvora zbog pokušaja državnog udara, njegov najstariji sin uglavnom je prihvatio ultrakonzervativnu agendu svog oca, dok je istovremeno pokušavao da koristi umereniji način komunikacije kako bi privukao birače sa centra.
Oštra politika u oblasti bezbednosti predstavlja jedan od stubova njegove kampanje, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su takvi predlozi popularni među Brazilcima.
On je obećao da će se protiv kriminalnih grupa boriti izgradnjom zatvora maksimalne bezbednosti po uzoru na one u Salvadoru, kao i da će, po uzoru na administraciju Donalda Trampa, transnacionalne kriminalne grupe označiti kao terorističke organizacije i sniziti starosnu granicu za krivično suđenje po pravilima za punoletne osobe na 16 godina.
Lula smanjio prednost uoči prvog kruga
Lula je u više navrata upozoravao Sjedinjene Američke Države da se ne mešaju u izbore u Brazilu.
Lula da Silva smanjio je prednost u odnosu na Flavija Bolsonara, uoči prvog kruga predsedničkih izbora, pokazuju rezulatati najnovije ankete Instituta za istraživanje CNT/MDA.
Prema toj anketi, Lula bi u prvom krugu osvojio 43,1 odsto glasova, dok bi Bolsonaro dobio 38 odsto, slede Augusto Kuri sa 3,2 odsto, Ronaldo Kajado sa tri odsto i Renan Santos sa 1,5 odsto podrške, prenosi Rojters.
Pobeda senatora Bolsonara dodala bi Brazil na spisak latinoameričkih zemalja, među kojima su Argentina, Čile, Kolumbija, Kostarika i Peru, koje su poslednjih godina izabrale vlade bliske Trampu, navodi agencija.
Sa druge strane, Lula je odbranu brazilskog suvereniteta postavio kao jedno od glavnih pitanja svoje kampanje.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)