Samo 14 kilometara jugoistočno od Krakova, ispod mirnog gradića, krije se svet kakav se retko viđa: kapele, jezera, lusteri i statue, sve isklesano u soli. To je rudnik soli u Veličkoj, mesto koje je sedam vekova hranilo poljsku krunu, a danas privlači putnike iz celog sveta.
Slučajno otkriće koje je promenilo državu
Priča počinje krajem 13. veka, kada su kopači bunara naišli na prve grudve kamene soli. Do tada se so u ovom kraju dobijala iz slanih izvora. Otkriće je lokalnu preradu pretvorilo u jednu od najvažnijih industrija srednjovekovne Evrope. Nastale su Krakovske solane, preduzeće koje su činili rudnici u Veličkoj i Bohnji.
Zlatno doba stiglo je u 14. veku, za vreme vladavine Kazimira III Velikog. So je tada bila ono što je danas nafta, pa je kralj odmah shvatio njenu vrednost. Prema procenama istoričara, prihodi od soli činili su i do trećine državne kase. Taj novac, prema više izvora, pomogao je da se osnuje prvi poljski univerzitet. Kazimir je rudarima dao brojne privilegije, 1363. podigao je bolnicu kraj rudnika, a 1368. izdao statut Krakovskih solana, koji je obezbedio stabilan razvoj rudarenja. Do kraja 15. veka rudnik je godišnje davao 7.000 do 8.000 tona soli.
Grad pod zemljom
Današnji rudnik ima devet nivoa i spušta se do 327 metara dubine. Prema zvaničnim podacima, ima skoro 300 kilometara hodnika i gotovo 3.000 komora. Turistima je dostupan samo deo, oko 3,5 kilometra duga ruta na dubini od 64 do 135 metara. Obilazak počinje dugim silaskom niz stepenice, a povratak je liftom. Temperatura je stalno oko 14 stepeni, pa se jakna isplati i usred leta.
Na putu se smenjuju ogromne komore, od kojih je najviša visoka 36 metara. Izložena su stara rudarska oruđa, a u jednoj komori još stoje drvena kola za konje. Ima i tri podzemna slana jezera, od kojih je najdublje sedam metara.
Katedrala od soli
Vrhunac obilaska je Kapela svete Kinge, na oko 101 metar ispod površine. Duga je više od 50 metara, široka 15, visoka 12, a zapremina joj je oko 10.000 kubnih metara. Reljefi, skulpture, pa čak i veliki lusteri izrađeni su od soli. Prema legendi, mađarska princeza Kinga, zaštitnica rudara, tražila je od oca so kao miraz za Poljsku, a svoj prsten bacila je u rudnik, pa su ga rudari kasnije pronašli u grudvi soli.
Za predah služi kompleks komora na 125 metara dubine, sa suvenirnicama, poštom i rudarskom krčmom (Karczma Górnicza). Ovde se održavaju i koncerti, venčanja i novogodišnji bal.
Kraj rudarenja, ali ne i priče
Rudnik je prestao sa komercijalnom proizvodnjom 1996. godine. Ipak, nije potpuno utihnuo. Iskopavanje kamene soli ukinuto je još 1964, a od tada se so dobijala isparavanjem slane vode. Taj metod napušten je 1996. godine, ali se slana voda i danas crpi i prerađuje u kozmetiku i so. Šest okana je i dalje aktivno, a prema pisanju CNN-a, u Veličkoj radi još stotinak rudara.
Mikroklima podzemlja povoljno deluje na ljude sa problemima disajnih puteva i alergijama, pa rudnik služi i kao lečilište.
Svetska baština od prvog dana
Rudnik je 1978. godine upisan na prvu Listu svetske kulturne i prirodne baštine UNESCO-a, uz još 11 lokaliteta. Poljska ga je 1994. proglasila spomenikom nacionalne istorije. Danas je upis proširen i na rudnik u Bohnji, pod zajedničkim imenom Kraljevski rudnici soli u Veličkoj i Bohnji.
Komentari (0)