Nova školska godina na visokoškolskim ustanovama u Srbiji zvanično počinje danas, a ministar prosvete u tehničkom mandatu Dejan Vuk Stanković izjavio je da su vrata svih univerziteta i fakulteta širom zemlje, pre svega onih koji se finansiraju iz državnog budžeta, otvorena za novu generaciju brucoša, ističući da prema informacijama sa kojima ministarstvo raspolaže neće biti obustava nastave i politizacije kako je to bio slučaj u školskoj 2024/2025. godini.
Stanković je za Tanjug rekao da očekuje stabilizaciju i normalizaciju prilika na univerzitetima i da će se nastava odvijati u skladu sa zakonom i pedagoškom praksom.
– Vrlo se realistično nadamo da ćemo funkcionisati na način koji je propisan zakonom, a u isto vreme u skladu sa pedagoškom praksom, dakle da će školska godina početi regularno. Brucošima su širom otvorena vrata na svim univerzitetima u Srbiji, pre svega onima koje finansira država Srbija. Situacija je, barem po onim informacijama koje sad imamo, takva da neće biti obustava, neće biti politizacije na način kako je to bio slučaj u školskoj 2024/2025. godini – naveo je Stanković.
Naglasio je da je primetan pozitivan pomak u odnosu na prethodni period i da je odbranjena autonomija fakulteta njegovom nesumnjivom depolitizacijom.
Dodao je da predstojeći parlamentarni izbori ne smeju da budu razlog za odlaganje početka školske godine, kao i da je jedini put ka očuvanju i unapređenju autonomije univerziteta striktno i zakonsko odvajanje odvajanje univerziteta od dnevne politike.
– Mislim da je većinski gledano na univerzitetu to prepoznato kao neko trajno opredeljenje i ja se nadam da će, bez obzira na turbulentnu izbornu kampanju koja je uvek prožeta tenzijama i različitim političkim osporavanjima, sistem pokazati i fleksibilnost, i adaptabilnost, i odgovarajuću dinamiku koja će studente i profesore uključiti na normalan način u obrazovni proces – kazao je Stanković.
Stanković je istakao da profesori treba da pokažu kreativnost u sprovođenju nastavnih planova i programa, a studenti motivisani za sticanje novih znanja i veština koje će im otvoriti vrata na tržištu rada ili u daljem naučnom radu.
– Ne postoji druga opcija za univerzitet osim da se na njemu regularno odvija nastava, da su studenti u učionicama, da učestvuju aktivno u predavanjima, a profesori drže predavanja i zajedno sa saradnicima vežbe, konsultacije, diskusione grupe i da studenti što brže napreduju i da što pre završavaju fakultete – naveo je Stanković.
On je ukazao da tome nema alternative i ponovio da bi svaki oblik prekida nastave imao dalekosežne posledice po obrazovni sistem i društvo.
– Normalizacija ili politizacija – izbor je jasan: uvek normalizacija, nikako politizacija, jer politizacija vodi ka prekidu nastave, a to je osnovna misija univerziteta uz, naravno, razume se, naučno istraživanje koje organizuju sami fakulteti u skladu sa svojom autonomijom – zaključio je Stanković.
Vlada Republike Srbije u tehničkom mandatu dala je saglasnost visokoškolskim ustanovama da studentima koji su osnovne, integrisane, magistarske i doktorske studije, odnosno studije na višim školama upisali do 10. septembra 2005. godine, omoguće da studije završe po nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija koji su važili u vreme njihovog upisa.
Ova mogućnost odnosi se i na kandidate koji su do 10. septembra 2005. godine prijavili doktorsku disertaciju, kojima će biti omogućeno da steknu naučni naziv doktora nauka i nakon isteka roka garantovanog Zakonom o visokom obrazovanju, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove.
To praktično znači da će studenti koji su studije upisali po starim propisima moći da ih završe i nakon završetka školske 2025/2026. godine, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
Prema Zakonu o visokom obrazovanju, kraj školske 2025/2026. godine predstavlja garantovani rok za većinu studenata koji studiraju po starom programu, dok je za studente upisane na integrisane studije iz oblasti medicinskih nauka taj rok produžen do kraja školske 2026/2027. godine.
Novom saglasnošću omogućeno je da visokoškolske ustanove, u skladu sa svojim opštim aktima, nastave da omogućavaju završetak ovih studija i nakon isteka navedenih rokova.
Iz Vlade je visokoškolskim ustanovama upućena i preporuka da studentima omoguće plaćanje školarine u više rata.
Reč je o preporuci, a ne obavezujućoj meri, uz očekivanje da će visokoškolske ustanove imati razumevanja za studente.
Ministarstvo prosvete navodi da je za školsku 2026/2027. godinu predviđeno je oko 34.000 budžetskih mesta za upis studenata prve godine osnovnih strukovnih, osnovnih akademskih i integrisanih akademskih studija.
Povećane su i kvote za upis po afirmativnim merama za učenike romske nacionalnosti i učenike sa invaliditetom za 50 odsto.
Jedna od mera podrške studentima jeste i povraćaj 50 odsto plaćene školarine samofinansirajućim studentima za prvi put upisane predmete. Više od 52.000 studenata dobilo je sredstva po ovom osnovu, a za tu namenu je u budžetu za 2025. godinu bilo izdvojeno više od 2,193 milijarde dinara.
Mera je nastavljena i u 2026. godini, kada je za povraćaj školarine opredeljeno više od 2,3 milijarde dinara. Prva rata isplaćena je za 39.199 studenata, u ukupnom iznosu od 1.259.706.221,52 dinara, dok je druga rata predviđena za isplatu na kraju akademske godine.
Kada je reč o učeničkom i studentskom standardu, Ministarstvo prosvete je od 2012. do 2026. godine iz budžeta realizovalo manje i veće projekte rekonstrukcije, dogradnje i opremanja 466 objekata učeničkih domova, u vrednosti od oko 1,9 milijardi dinara, kao i 260 objekata studentskih domova, u vrednosti od oko 2,2 milijarde dinara.
U okviru projekta “Obrazovanje za socijalnu inkluziju”, koji je finansiran sredstvima Banke za razvoj Saveta Evrope i budžeta Srbije, od 2012. do 2023. godine izgrađeno je, rekonstruisano i opremljeno 16 učeničkih i studentskih domova, čime je obezbeđeno 3.082 novih mesta.
Nastavljena je i izgradnja Studentskog doma u Nišu, sa dodatnih 400 mesta, dok se priprema projektna dokumentacija za izgradnju novog objekta u okviru Studentskog grada u Beogradu, koji bi trebalo da obezbedi još 1.000 ležajeva.
Ukupna vrednost ova dva projekta procenjena je na 50 miliona evra.
Država, kako se navodi, za regresiranje troškova smeštaja i ishrane studenata iz budžeta izdvaja gotovo četiri milijarde dinara godišnje.
Zahvaljujući tome, mesečna cena smeštaja u studentskim domovima za budžetske studente iznosi od 1.600 do 2.790 dinara, u zavisnosti od kategorije smeštaja, dok cena tri obroka dnevno u studentskim menzama iznosi 266 dinara.
Za stipendije i studentske i učeničke kredite Ministarstvo prosvete je, prema navedenim podacima, u periodu od 2012. do 2026. godine usmerilo više od 37 milijardi dinara. Za to vreme dodeljeno je ukupno 468.078 stipendija i kredita.
Od 2019. godine uvedene su i stipendije za učenike i studente iz osetljivih društvenih grupa, uključujući mlade bez roditeljskog staranja, učenike i studente sa invaliditetom i pripadnike romske nacionalne manjine.
Iznos stipendija za izuzetno nadarene učenike i studente udvostručen je školske 2013/2014. godine.
Stipendija za izuzetno nadarene učenike povećana je sa 7.500 na 15.000 dinara, za nadarene studente sa 12.000 na 24.000 dinara, dok je za doktorante utvrđen iznos od 30.000 dinara, navodi se u saopštenju.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)