Džefri Divir, 58-godišnji penzionisani drvoseča iz američke savezne države Vašington, već četiri godine koristi kratom kako bi ublažio snažne hronične bolove u kukovima i kolenima. Preparat, koji ima dejstvo slično opioidima, poslednjih godina postaje sve popularniji u SAD, ali stručnjaci upozoravaju na rizik od zavisnosti, predoziranja i ozbiljnih neželjenih efekata.
Divir je počeo da koristi kratom nakon što mu lekari nisu uspeli da ublaže bolove, dok je čekao operacije. U početku je bio oprezan, ali je postepeno povećavao količinu sve dok bol nije nestao.
– Bilo je kao čudo. Mogao sam da spavam. Mogao sam normalno da funkcionišem. Jednostavno ne znam šta bih bez njega – rekao je Divir, prenosi BBC.
Kratom je biljka poreklom iz jugoistočne Azije, koja se u SAD uglavnom prodaje bez recepta u obliku tableta, praha ili tečnosti.
Ove nedelje istražitelji su pronašli upakovan kratom kod dvojice preminulih studenata Univerziteta Misisipi. Iako kratom nije označen kao uzrok njihove smrti, slučaj je podstakao zvaničnike da ponovo upozore na moguće rizike njegove upotrebe.
Šta je kratom?
Kratom je drvo koje prirodno raste u zemljama jugoistočne Azije, poput Tajlanda, Malezije i Indonezije.
Njegovi listovi vekovima su korišćeni zbog stimulativnog dejstva, a tradicionalno su mleveni i pripremani slično čaju.
Kratom se na američkom tržištu kao dodatak ishrani pojavio oko 2016. godine.
– Tu su zapravo počeli problemi – rekao je doktor Šejn Spajts, dekan Medicinskog koledža osteopatske medicine Njujorškog instituta za tehnologiju na Univerzitetu države Arkanzas.
Prema njegovim rečima, kratom se u SAD uglavnom prodaje u veoma koncentrovanom obliku, kao tablete, prah ili tečnost. Može se kupiti na različitim mestima, od prodavnica i benzinskih stanica do prodavnica elektronskih cigareta.
Pošto se tretira kao dodatak ishrani, proizvodi na bazi kratoma nisu federalno regulisani.
– Ne postoji način da tačno znate šta dobijate. Mogli biste nešto napraviti u svom podrumu, reklamirati ga kao dodatak ishrani i praktično niko ne bi proverio šta se u njemu zaista nalazi – upozorio je Spajts.
Za šta se koristi?
Kratom se često reklamira kao prirodni biljni preparat koji može pomoći u ublažavanju bolova, anksioznosti i depresije.
U manjim dozama ima stimulativno dejstvo koje, prema Spajtsu, može da izazove osećaj sličan dejstvu kofeina.
Zbog efekata sličnih opioidima, neki ga koriste i sa ciljem da smanje zavisnost od opioida poput fentanila.
Dejstvo je povezano sa jedinjenjima biljke, među kojima je 7-hidroksimitraginin, koja utiču na različite hemijske procese u organizmu, uključujući dopaminski sistem.
Veće doze nose veći rizik
– To je gotovo kao uzimanje narkotika. Pri većim dozama može da izazove veću euforiju i izraženiji osećaj opijenosti – rekao je Spajts.
Moguće su i halucinacije, dok veće doze povećavaju rizik od ozbiljnih neželjenih efekata.
Jedan od njih je depresija centralnog nervnog sistema, koja u najtežim slučajevima može dovesti do prestanka rada srca i disanja.
Rizik predstavljaju i zavisnost i simptomi apstinencije, upozorila je Jana Vu, direktorka kliničke integracije u centru za lečenje zavisnosti Mountainside.
– To utiče na brakove i odnose. Viđala sam ljude koji su izgubili posao i trošili hiljade dolara mesečno na to – rekla je ona.
Zbog razvoja tolerancije, korisnici vremenom mogu imati potrebu da uzimaju sve veće količine kako bi postigli isti efekat.
Vu je navela da je radila sa ljudima koji su uzimali i do 20 tableta dnevno.
Stručnjaci upozoravaju da je jedan od najvećih problema upravo činjenica da kratom nije federalno regulisan.
– Da li postoji bezbedna doza? Moj odgovor je ne, jer se vraćamo na isto pitanje – ne znamo šta se u njemu nalazi – rekao je Spajts.
Kratom zabranjen u 11 saveznih država
Kratom je trenutno zabranjen u 11 američkih saveznih država: Alabami, Arkanzasu, Konektikatu, Indijani, Kanzasu, Luizijani, Masačusetsu, Severnoj Dakoti, Tenesiju, Vermontu i Viskonsinu.
Masačusets je poslednja savezna država koja ga je zabranila, kada je u avgustu doneta privremena hitna mera.
Američka Agencija za borbu protiv droge (DEA) pokušala je pre deset godina da kratom svrsta u prvu kategoriju kontrolisanih supstanci, odnosno među najopasnije droge, uz obrazloženje da predstavlja „neposrednu opasnost po javnu bezbednost“.
Predlog je, međutim, nekoliko meseci kasnije povučen nakon što je Ministarstvo pravde saopštilo da je dobilo „brojne komentare javnosti“ koji su osporavali takvu odluku.
Zbog toga savezne države same donose odluke o njegovom statusu. Arizona je, na primer, nedavno tužila kompaniju koja prodaje napitke sa kratomom.
Organizacije koje se protive kratomu traže strožu regulaciju, tvrdeći da „droge sa benzinskih stanica truju naše zajednice“.
Sa druge strane, organizacije koje podržavaju upotrebu kratoma, poput Američkog udruženja za kratom, zalažu se za zabranu sintetičkih proizvoda koji se predstavljaju kao prirodni kratom.
Van SAD, kratom je zabranjen u Velikoj Britaniji, dok se propisi u Evropi razlikuju od zemlje do zemlje.
U Maleziji, zemlji porekla biljke, prodaja i konzumiranje kratoma zabranjeni su Zakonom o otrovima iz 1952. godine.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)