Posekotina od papira često je toliko mala da je jedva vidimo, a ipak ume da peče i boli nesrazmerno jako. Razlog nije samo u tome gde se posečemo, već i u samoj strukturi papira.
Najčešće stradaju vrhovi prstiju
Vrhovi prstiju imaju veliki broj nervnih završetaka, jer nam je za svakodnevne aktivnosti potreban veoma precizan osećaj dodira. Zato čak i sasvim mala rana na tom mestu aktivira veliki broj receptora za bol i mozak je registruje mnogo intenzivnije nego sličnu povredu na delu tela sa manje nervnih završetaka.
Posekotina zapravo izgleda neravno
Ivica papira, iako na prvi pogled deluje glatko, pod mikroskopom izgleda nazubljeno i grubo. Ona zato ne pravi čist rez kao oštar nož, već može da napravi niz sitnih oštećenja u koži, pa pa je rani potrebno nešto više vremena da zaraste.
Papir može da ostavi vlakna u rani
Papir može da ostavi i sićušna vlakna u posekotini, kao i tragove materija koje se koriste tokom njegove proizvodnje i obrade. Ti ostaci mogu dodatno da iritiraju već oštećeno tkivo i doprinesu neprijatnom peckanju, a u nekim slučajevima mogu i da ostanu u rani i izazovu upalu.
Rana slabo krvari
Posekotina je često dovoljno plitka da ne izazove mnogo krvarenja, ali upravo zbog toga nema ni velike kraste koja bi brzo zaštitila povređeno mesto. Nervni završeci ostaju izloženi vazduhu, vodi, sapunu i stalnom dodiru.
Rana je sklona češćem otvaranju
Dodatni problem je što se ovakve posekotine najčešće javljaju na prstima koje stalno koristimo. Svako savijanje, hvatanje predmeta ili pranje ruku može ponovo da razdraži ili malo otvori ranu, pa imamo utisak da tako mala povreda traje mnogo duže nego što bi trebalo.
Većina posekotina od papira ipak zaraste za nekoliko dana. Najbolje je zato ranu odmah oprati vodom, a onda je osušiti i zaštititi flasterom kako bi bila manje izložena trenju i dodatnoj iritaciji.
Komentari (0)