Kenet Hej, veteran iskrcavanja u Normandiji koji je preživeo zarobljenost i prisilni marš od 1.600 kilometara, preminuo je u 101. godini, a vest o njegovoj smrti objavila je u nedelju britanska organizacija Normandijski memorijal, čiji je bio ambasador. Služio je u 4. pešadijskom puku Dorset, a posle rata se posvetio edukaciji mladih o iskustvima Drugog svetskog rata, piše BBC News.
Britanski Normandijski memorijal, za koji je Hej bio ambasador, opisao ga je kao „izuzetnog gospodina čiji izvanredan život nikada neće biti zaboravljen“. U objavama na društvenim mrežama dodaje se da je njegova posvećenost obrazovanju bila nepokolebljiva. „Nadimak ‘Deda Ken’ dobio je od mnogih školaraca koje je dotakao svojim pričama o hrabrosti i otpornosti. Naše najdublje saučešće Kenovim sinovima Krisu i Džeremiju, celoj porodici Hej i njegovim brojnim prijateljima“, navodi se u saopštenju.
Zarobljavanje u Normandiji
Dan D, 6. jun 1944. godine, bio je početak operacije kojom je započelo oslobođenje Francuske od nacističke okupacije. Savezničke, britanske i kanadske snage iskrcale su se na plaže normandijske obale.
Hej je stigao na obalu Kursel sir Mer nekoliko dana nakon početka invazije. Mesec dana kasnije, u noći između 7. i 8. jula, zarobila ga je nemačka 12. SS Pancer divizija tokom noćne patrole. Prebačen je u poljski grad Zabže i primoran da radi u rudniku uglja kao ratni zarobljenik.
Hej je govorio o svom zarobljavanju 2024. godine i sećao se osećanja užasa i straha. „Bili smo u noćnoj patroli. Zadatak je bio da uništimo samohodni top u ničijoj zemlji, ali se ispostavilo da je iza njihovih linija“, rekao je.
„Pustili su nas da prođemo, a zatim su nam agresivno blokirali put nazad. Usledila je borba.“ Opisao je ishod: „Bilo nas je trideset u patroli. Šesnaest ih se vratilo, uključujući mog brata koji je bio kaplar. Petoro nas je zarobljeno, a mislim da je devet vojnika poginulo.“
„Marš smrti“ i oslobođenje
Zbog napredovanja sovjetskih snaga, zarobljenici su bili primorani da marširaju do nove lokacije, udaljene oko 1.000 milja. Mnogi od njih nisu preživeli putovanje.
Hej je rekao da je tokom tromesečnog marša odustao i „legao da umre“ jer više nije mogao da podnese bol. Ali dva prijatelja su se vratila da ga pokupe, podigli ga i pomogli mu da nastavi, držeći ga.
Dobio najviše francusko odlikovanje
Grupu su na kraju oslobodile američke trupe. Hej se vratio u Ujedinjeno Kraljevstvo 4. maja 1945. Sećao se povratka kući u Barking: „Trčali su niz ulicu da me pozdrave“.
Za svoje usluge zajednici nakon rata, odlikovan je Ordenom Britanske imperije (MBE) i Legijom časti, najvišim francuskim odlikovanjem. Hej je redovno posećivao britanske škole, deleći svoja ratna iskustva sa učenicima. Rekao je da je osećao „da mu je dužnost da ih prenesem dalje“.
Komentari (0)