Slušalice su postale gotovo neizostavan deo svakodnevice, ali višesatno slušanje muzike, podkasta ili gledanje sadržaja uz previsoku jačinu zvuka može ostaviti trajne posledice na sluh.
Stručnjaci naglašavaju da najveći problem nisu same slušalice, već kombinacija jačine zvuka i vremena koje provodimo izloženi buci. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da rizik raste što je zvuk glasniji i što mu je osoba duže izložena.
1. Maksimalna jačina može da bude opasna veoma brzo
Pametni telefoni i drugi uređaji preko slušalica mogu pri maksimalnoj jačini da dostignu oko 110 decibela. Pri tom nivou oštećenje sluha može nastati za svega nekoliko minuta.
Prema smernicama SZO, zvuk jačine 80 decibela može se bezbednije slušati do oko 40 sati nedeljno, ali se sa svakim povećanjem jačine dozvoljeno vreme drastično skraćuje. Na 110 decibela preporučeno vreme izlaganja iznosi svega oko dva i po minuta nedeljno.
2. Nije isto slušati 80 i 100 decibela
Decibeli se ne povećavaju linearno. Svako povećanje zvuka za nekoliko decibela znači znatno veću količinu energije koja stiže do uha.
SZO navodi da se zvuk od 80 decibela može slušati oko 40 sati nedeljno, dok je kod 90 decibela preporučeno vreme svega četiri sata. Kod 100 decibela ono pada na približno 20 minuta nedeljno.
Zbog toga nije isto slušati muziku tiho tokom većeg dela dana i provesti kraće vreme sa zvukom pojačanim gotovo do maksimuma.
3. Rani znaci oštećenja mogu biti vrlo suptilni
Oštećenje sluha često ne nastaje tako da osoba jednog dana jednostavno prestane da čuje. Promene mogu biti postepene i u početku lako promaknuti.
Među mogućim znacima su zujanje ili pištanje u ušima, prigušeni zvuci, otežano praćenje razgovora i slabije čujni visoki tonovi, poput ptičjeg cvrkuta. Jednom kada dođe do trajnog oštećenja osetljivih ćelija unutrašnjeg uha, njihov gubitak ne može jednostavno da se poništi.
4. Vrsta slušalica nije glavni problem
Bubice koje ulaze u uho nisu automatski opasnije od velikih slušalica koje ga prekrivaju. Mnogo je važnije koliko je zvuk pojačan.
Postoji i jednostavan test. Ako sa slušalicama na ušima ne možete normalno da razumete osobu koja vam govori sa udaljenosti otprilike jedne dužine ruke, a ona mora da podigne glas, zvuk je verovatno preglasan.
5. “Noise cancelling” može čak da pomogne
Slušalice sa aktivnim poništavanjem spoljne buke mogu imati prednost, naročito u autobusu, avionu ili na prometnoj ulici. Kada je spoljašnja buka prigušena, nema potrebe da muziku dodatno pojačavamo kako bismo je nadjačali.
I SZO preporučuje dobro prilagođene slušalice sa funkcijom poništavanja buke kao jedan od načina da se smanji potreba za velikom jačinom zvuka.
Kao praktično pravilo, SZO savetuje i da jačina na ličnim uređajima ne prelazi oko 60 odsto maksimuma. Takođe, pri toj jačini obično je moguće znatno duže slušanje, dok sa povećanjem jačine treba praviti sve češće pauze.
Dakle, slušalice same po sebi nisu neprijatelj sluha. Problem nastaje kada ih redovno koristimo preglasno i predugo, jer oštećenje može godinama nastajati potpuno neprimetno.
Komentari (0)