Tamo gde je polovinom 19. veka potekla prva kap čuvenog pilsnera i napisana nova stranica istorije ječmenog napitka, danas ponosno stoji centar zapadne Češke – Plzenj. Poznat po gigantskim fabričkim kompleksima Škode i bogatoj industriji, ovaj grad je u poslednjih petnaestak godina postao i fudbalska tvrđava. Pod okriljem češke pedantnosti, radne etike i gvozdene discipline, Viktorija je sa svog stadiona izrasla u redovnog učesnika evropskih takmičenja i stabilan klub koji bez respekta izlazi na crtu najvećim velikanima Starog kontinenta.
Baš u taj ambijent za deset stiže Crvena zvezda u okršaju za plasman u Ligu Evrope, ali pre toga – prvi duel će se igrati na beogradskoj Marakani. Izabranici Alberta Rijere u ovaj dvomeč ulaze pod imperativom pobede nakon ispadanja iz kvalifikacija za elitno takmičenje, dok češki predstavnik stiže kao izuzetno organizovan i neugodan rival. Retki su fudbaleri sa ovih prostora koji iz prve ruke poznaju mehanizme i mentalitet kluba, a jedan od njih je Nikola Vukajlović – koji je sa samo 18 godina obukao dres Viktorije i osetio sistem kluba koji je u tom trenutku vojevao bitke u grupnoj fazi Lige šampiona sa Barselonom, Romom i Mančester sitijem.
Nekadašnji đak Partizanove škole i dugogodišnji superligaški bek, zamenio je ovog leta Kruševac sa grčkom Kardicom i kako kaže na početku razgovora za Meridian sport – nije se pokajao.
„Još pre kraja prošle sezone, dok sam nosio dres Napretka, čvrsto sam prelomio da po svaku cenu želim da probam da odem van Srbije. Posle šest godina u Superligi i oko 150 odigranih utakmica, osetio sam da mi je neophodna nova sredina, novo okruženje gde ću ponovo biti gladan dokazivanja, napretka i ostvarivanja ciljeva. Imali smo izuzetno tešku godinu u Kruševcu, psihički iscrpljujuću za sve nas, pa mi je promena bila prekopotrebna. Iako su me na kraju sezone kontaktirali i niški i kragujevački Radnički sa željom da ostanem u našoj eliti, odlučio sam se za Grčku. Njihova druga liga ove godine više nije podeljena na dve grupe (sever i jug), već je napravljena jedna jedinstvena, izuzetno jaka liga u koju su uložena ozbiljna finansijska sredstva. Dolazim u sredinu gde ne poznajem ni igrače, ni klubove, ni trenere, a to iz mene izvlači poseban motiv da se ponovo dokazujem. Već danas igramo meč kupa protiv Arisa iz Soluna, koji je jedan od najvećih klubova u Grčkoj, tako da odmah ulazimo u pravu borbu.“
Kada se osvrne na svoj početak profesionalnog fudbalskog puta, ističe da bi neke stvari posložio drugačije, međutim, imao je privilegiju da se kao mlad nađe u sistemu Viktorije iz Plzenja.
„U Viktoriju sam otišao izuzetno mlad i iz ove perspektive žao mi je što se sve odigralo tako rano. Otišao sam tamo na probu, odradio je odlično i već posle mesec dana potpisao profesionalni ugovor za prvi tim. Priključen sam prvom timu, prošao pripreme i trenirao sa njima tokom čitave godine, dok sam utakmice igrao za B tim. Inače, u češkom B timu može da igra neograničen broj prvotimaca, dok samo četiri igrača moraju biti mlađa od 23 godine. Konkurencija je bila nerealna – prvi tim je u tom trenutku igrao grupnu fazu Lige šampiona protiv Barselone, Rome i Mančester sitija, pa je bilo skoro nemoguće da se bez ikakvog seniorskog iskustva izborim za minutažu.
Pred Vukajlovićem su bila dva puta… Izabrao je logičniji za nekog ko se prvi put našao izvan granica Srbije i kako priznaje – pogrešio.
“Na kraju sezone ponuđeno nam je da odemo na pozajmicu u Banjik iz Sokolova. Moj saigrač Lukaš Provod, koji je igrao levo krilo dok sam ja bio levi bek, prihvatio je tu ponudu. Pokazalo se da mu je to bio potez karijere – danas je nosilac igre Slavije iz Praga i A reprezentativac Češke. Ja sam tu opciju odbio i vratio se u Srbiju na pozajmicu, što mi je verovatno najveća greška u karijeri. Tamo je bio i Mihael Krmenčik, vrhunski napadač koji je sa dva gola u kvalifikacijama uveo Plzenj u Ligu šampiona, a potom napravio odlične transfere u PAOK i Briž. Bio sam jako blizak sa njim”.
Bez obzira što nije upisao debi za prvi tim, imao je sjajno iskustvo i naučio lekcije koje ga i danas prate kroz karijeru.
“Kao klinca od 18 godina svi u prvom timu su me sjajno prihvatili – od Davida Limberskog koji je pre toga igrao u Totenhemu, preko kapitena Romana Hubnika iz Herte, pa do Františeka Rajtorala. Rajtoral je bio ljudina, pravi momak. Kada je kasnije otišao u Tursku i kada je stigla vest da se obesio zbog depresije, to je bio neopisiv šok za sve nas. Sećam se tog treninga u Plzenju, svi igrači i članovi stručnog štaba su plakali. Tada nisam znao češki, a danas ga pričam tečno. Inače, Viktorija je perfektno organizovan klub. Sistem rada iz prvog tima se u potpunosti preslikava na omladinsku školu – sve taktičke i fizičke zahteve koje ima prvi tim moraju da usvoje i omladinci, kako bi bez ikakvog zastoja mogli da se uklope u prvotimski fudbal ako dobiju šansu.“
Povod za razgovor bio je dvomeč Crvene zvezde i Viktorije… Dejan Stanković je napustio ekipu posle ispadanja iz kvalifikacija za Ligu šampiona, pa će Albert Rijera morati da “vadi kestenje iz vatre”, a popularni Vukajlo ne krije simpatije prema nekadašnjem klubu.
„I Zvezda i Viktorija u ovaj dvomeč ulaze sa identičnim ciljem – da po svaku cenu obezbede plasman u Ligu Evrope. S obzirom na to da sam dete Partizana i da sam nosio dres Plzenja, potpuno iskreno kažem da navijam za Viktoriju i da se nadam njihovom prolazu, bez obzira na to što igraju protiv kluba iz Srbije. Očekujem izuzetno zanimljiv i tvrd meč. Zvezda ima novog trenera u Albertu Rijeri, čiji sam rad ispratio. Imaju tim koji je po kvalitetu nedodirljiv u našem prvenstvu, ali će igrači sada imati ogroman motiv da se dokažu novom šefu i u Evropi. Videćemo ko će izaći kao pobednik, ali pred nama je sjajan okršaj. Sa druge strane, Zvezda je godinama unazad podigla lestvicu i postavila standarde koji su iznad svih realnih očekivanja. Igrali su Ligu šampiona, pobeđivali evropske gigante i navikli javnost na vrhunske uspehe. Zbog toga se kod nas plasman u Ligu Evrope sada olako doživljava kao neuspeh, što je daleko od istine. Liga Evrope je ogromno i preozbiljno takmičenje, ali su očekivanja ovde jednostavno otišla u krajnost.“
Sa obzirom da je dete Partizana, naredna tema je upravo situacija u Humskoj…
„Što se Partizana tiče, ulazak u Ligu konferencija je u ovom momentu njihova surova realnost, ali i najbolja moguća solucija. Klub prolazi kroz veoma turbulentan period, tim je pun mladih igrača i objektivno nema budžet za Ligu šampiona ili Ligu Evrope. Međutim, za te mlade momke nastupi na evropskoj sceni biće neprocenjivi – to je savršena odskočna daska da steknu iskustvo, odigraju dobre utakmice i sutra donesu klubu novac od transfera. U ovom trenutku, to je za Partizan idealna mera” kaže Vukajlović i evocira uspomene na dane koje je proveo u Zemunelu.
“Proveo sam ukupno devet godina u sistemu Partizana i Teleoptika. Moja generacija je bez sumnje bila jedna od najjačih u novijoj istoriji kluba – tu su igrali Andrija Živković, Nemanja Radonjić, Danilo Pantić, Saša Lukić, Miladin Stevanović, Miroslav Bogosavac, kao i Nikola Milenković koji je igrao za nas iako je ’97. godište. Mnogi od njih su napravili fantastične karijere. Meni je strahovito značilo što sam rastao uz takve igrače, mada mi je sa ove distance jasno da bi mi možda bilo lakše da sam bio u nekoj manje talentovanoj generaciji u kojoj bih lakše izbio u prvi plan.“
Neretko je sa kapitenskom trakom predvodio Napredak u prethodnih nekoliko sezona, međutim, prošla se ispostavila kao jedna od najlošijih u novijoj istoriji, pa je tim iz Lazarevog grada napustio elitni rang.
„Smatram da je Napretku ovo ispadanje na neki način bilo i potrebno… Napravljen je korak unazad, ali mislim da je bolje što se to dogodilo u ovom trenutku nego kada se liga skroz skrati. Ove sezone dve ekipe ulaze direktno u elitni rang, pa je Kruševljanima znatno lakše da se ekspresno vrate nego što bi bilo kome bilo da se bori za opstanak u Superligi, jer će narednih godina ispadati samo po jedan tim. Klubu je bio potreban novi DNK, nova krv i igrači koji su gladni dokazivanja. Iskreno se nadam i verujem da će se Napredak brzo vratiti tamo gde pripada, jer je uz Zvezdu, Partizan, Vojvodinu i Radnički iz Niša sigurno među pet najvećih klubova u državi” hvali 30-godišnji defanzivac Čarapane i nalgašava:
“Generalno gledano, šta god ko pričao ili mislio, činjenica je da srpski fudbal ide uzlaznom putanjom. Dobili smo nove stadione, infrastruktura je daleko bolja, tereni su ili vrhunski hibridi ili najsavremenija veštačka podloga, a reflektori su sada prisutni na svakom objektu. Pored toga, finansije su neuporedivo stabilnije nego ranije – plate u svim klubovima stižu redovno, a podigle su se tri do četiri puta u odnosu na neki prošli period. Kada se lige skrate, kvalitet i u prvoj i u drugoj ligi biće još veći, a finansije još jače, tako da idemo dobrim putem” patiotskim tonom završava Vukajlović priču za Meridian sport.
Komentari (0)