Fenomen brze mode i masovna proizvodnja jeftine odeće potrošačima je donela pristupačniju modu, ali je i uzrok ogromne količine tekstilnog otpada. Evropska unija je zabranila uništavanje neprodate odeće i obuće, koja će morati da se prodaje po sniženim cenama ili da se donira – umesto da se uništava. Za srpsku tekstilnu industriju, održiva moda je razvojna šansa.
Odeća se danas proizvodi brže nego ikada. Nove kolekcije smenjuju se iz nedelje u nedelju, sve kraće se nose i sve brže postaje otpad. Prema procenama Evropske agencije za životnu sredinu, između četiri i devet odsto svih tekstilnih proizvoda u EU bude uništeno, a da nikada nisu nošeni.
Manje proizvodnje, više planiranja
Katerina Kustovska, ESG konsultant Švajcarskog programa promocije izvoza SIPPO, navodi da je cilj da kompanije bolje planiraju i da se ne dozvoljava da se proizvodi hiperprodukcija da bi se onda uništavala.
“Zašto ih pravimo ako na kraju ih uništavamo. Potrošač treba da bira lokalne proizvode i prirodne materijale, jer na taj način podržavamo domaću radnu snagu i smanjujemo potrebu za transportom”, ističe Kustovska.
Digitalni pasoš proizvoda
Novo pravilo je deo Uredbe Evropske unije o ekološkom dizajnu za održive proizvode, koja treba da produži životni vek proizvoda.
Katarina Momčilović Matić iz Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće PKS kaže da iz ove uredbe proističe i digitalni pasoš proizvoda, koji će do kraja sledeće godine najverovatnije biti obavezan za sve proizvode, s obzirom na to da naše firme većinu svojih proizvoda izvoze upravo na tržište EU.
“Tako da oni ukoliko rade za kupce u EU, oni će morati da dostave podatke koji se tu tiču sastava materijala, sirovina, uticaja na životnu okolinu i slično”, objašnjava Momčilović Matić.
Srbija veliki deo proizvodnje izvozi u EU
U Srbiji posluje oko 1.200 firmi koje proizvode odeću i obuću i zapošljavaju 37.000 radnika. Prošle godine izvoz odeće i obuće iznosio je skoro milijardu evra, a čak 64 odsto te robe plasirano je na tržište EU. Pored kvaliteta, cene i rokova isporuke, održivost postaje jedan od ključnih uslova za poslovanje na evropskom tržištu.
Šta se dešava sa neprodatom garderobom?
Predrag Šijaković, proizvođač iz Čačka, kaže da neprodata roba uglavnom ide na akcije totalnog sniženja.
“Na tim akcijama kompanija uglavnom gubi novac, međutim izbegavamo da ta roba završava na deponijama ili da se spaljuje. A dobar deo garderobe ide u donacije. Kupac može doneti garderobu staru, ne mora biti našeg brenda, bilo koju. Zatim mi tu robu dalje predajemo socijalnoj zadruzi u Užicu”, navodi Šijaković.
Sve više se primenjuje koncept približavanja proizvodnje tržištu Evropske unije, što je zbog geografske blizine takođe šansa za srpsku tekstilnu industriju.
Komentari (0)