Cene električne energije u regionu značajno su više nego prošlog leta, a u večernjim satima na berzama dostižu i više od 700 evra po megavat-satu. Istovremeno, cena gasa na evropskom tržištu gotovo je dvostruko viša nego u istom periodu prošle godine. Na rast cena utiču suša, niski vodostaji i smanjena proizvodnja iz pojedinih hidro i nuklearnih kapaciteta, dok se Srbija u takvim uslovima oslanja na domaću proizvodnju struje, skladištenje energije u Bajinoj Bašti i stabilno snabdevanje gasom, kaže za RTS Željko Marković, stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara.
Željko Marković, stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Srbije navodi da su prosečne cene električne energije prošle godine u regionu i na berzama u zapadnoj Evropi bile između 70 i 80 evra po megavat-satu. Ove godine su u Zapadnoj Evropi dostigle oko 100 evra, a u prvih 15 dana avgusta 120 evra. Na regionalnim berzama cene su, zbog niskog vodostaja Dunava i suše, dostizale i 150 evra.
“Tako da u ovom regionu nedostaje skoro četiri gigavata proizvodnje iz nuklearnih elektrana. Rumunija je morala da ugasi i drugi reaktor u svojoj nuklearnoj elektrani. Pakš takođe ne radi, tako da je situacija daleko kompleksnija, što je, u suštini, rezultovalo većim cenama”, navodi Marković.
Iako su cene više, Marković kaže da trenutno nema nestašice struje. “Nemamo problema sa nestašicama, ali su svakako cene daleko veće nego što bi trebalo da budu u ovom periodu, ako gledamo prošli avgust”, dodaje gost Jutarnjeg dnevnika.
Poseban problem predstavljaju večernji pikovi, kada zbog povećane potrošnje cene naglo rastu. “Naravno, cene u večernjim pikovima su neretko dostizale 300 i 500 evra i kod nas, pa čak i više od 700 evra. To je obično oko 20 časova uveče, odnosno između 19 i 21 čas, kada je taj večernji vrh”, navodi Marković.
S druge strane, tokom podnevnih sati, kada je proizvodnja iz solarnih elektrana velika, cene u Zapadnoj Evropi mogu da budu blizu nule.
U Srbiji su, kaže, zbog manje proizvodnje iz hidroelektrana i problema sa nuklearnim kapacitetima u regionu, i u tim periodima cene oko 80 do 100 evra.
Bugarska ima viškove za izvoz
Bugarska je trenutno u povoljnijoj poziciji od ostalih zemalja u regionu i ima viškove električne energije za izvoz. Prema rečima Željka Markovića, Bugarska ima na raspolaganju oko 30 gigavat-sati dnevno, što je približno trećina potrošnje Srbije. “To je, recimo, trećina potrošnje Srbije, tako da Bugarska ima značajne količine električne energije za izvoz”, dodaje on.
Prednost Bugarske je, objašnjava Marković, pre svega u velikim solarnim kapacitetima. Ta zemlja ima oko šest gigavata instalisanih solarnih elektrana, dok Srbija znatno zaostaje u razvoju te vrste proizvodnje.
Pored solarnih elektrana, Bugarska je izgradila i značajne kapacitete za skladištenje električne energije. “Imaju izgrađeno preko tri gigavata baterijskih kapaciteta za skladištenje električne energije, tako da mogu da je skladište i izvoze u onim satima kada je struja najskuplja”, objašnjava Marković.
Bajina Bašta važna za stabilnost sistema
Srbija se i dalje u velikoj meri oslanja na termoelektrane, dok su hidroelektrane zbog suše i niskih vodostaja značajno smanjile proizvodnju. U takvim uslovima, važnu ulogu ima reverzibilna hidroelektrana “Bajina Bašta”, koja omogućava skladištenje vode u periodima kada je električna energija jeftinija i njeno korišćenje za proizvodnju struje kada je potrošnja najveća.
Kada je cena električne energije niža, uglavnom tokom noći i u podnevnim satima, voda se pumpa u akumulaciju. U večernjim satima, kada cene rastu, voda se koristi za proizvodnju električne energije.
“Dakle, spas nam je upravo u pumpanju. Reverzibilna hidroelektrana ‘Bajina Bašta’ u ovim trenucima kada je cena, da kažemo, niža, znači to su neki noćni sati i podnevni sati, pumpa vodu u akumulaciju, a onda se u večernjim satima od te vode ponovo proizvodi električna energija”, dodaje on.
Marković ističe da je reverzibilna hidroelektrana “Bajina Bašta” jedan od značajnijih resursa srpskog elektroenergetskog sistema.
Gas gotovo dvostruko skuplji – zašto je Srbija u povoljnijoj poziciji
Cena prirodnog gasa na evropskom tržištu trenutno je nešto iznad 60 evra po megavat-satu, što je gotovo dvostruko više nego u istom periodu prošle godine. Na kretanje cena utiču geopolitičke okolnosti, problemi sa transportom i promenjena struktura snabdevanja Evrope.
Marković navodi da je učešće ruskog gasa u uvozu Evrope značajno smanjeno.
“Nekada je Evropa trošila preko četrdeset posto gasa iz uvoza iz Rusije. Sada je to spalo na dvanaest, trinaest procenata”, navodi on.
Evropa se sve više oslanja na druge dobavljače, pre svega Norvešku i Sjedinjene Američke Države, ali i na nove izvore snabdevanja. Iako je snabdevanje trenutno stabilno, troškovi transporta i logistike su veći zbog geopolitičkih rizika.
Kada je reč o pripremama za zimu, evropska skladišta gasa trenutno su popunjena oko 58 odsto, što je ispod petogodišnjeg minimuma. Zbog toga je Evropska unija ublažila zahtev za popunjenost skladišta do 1. novembra sa 90 na 80 odsto.
Marković ocenjuje da bi, ukoliko zima bude blaga, Evropa sa popunjenošću skladišta od 80 odsto mogla da prođe bez većih problema, ali da bi hladna zima povećala rizik od poremećaja u snabdevanju.
Kada je reč o Srbiji, Marković ocenjuje da je situacija povoljnija nego u većem delu Evrope, jer Srbija ima drugačiju strukturu snabdevanja i dalje koristi ruski gas.
Dok evropske zemlje smanjuju zavisnost od ruskog gasa i pokušavaju da obezbede alternativne izvore, Srbija se ne suočava sa istim rizicima.
“Mi uzimamo i ruski gas. Imamo drugačije isporuke, tako da što se nas tiče, ne delimo sudbinu Evrope”, ukazuje Marković.
Cena nafte zavisi od geopolitičke situacije
Cena nafte približila se nivou od 89 dolara za barel. Marković kaže da su ranije prognoze predviđale pad cena do kraja godine, ali da će sve zavisiti od rešavanja geopolitičkih problema i normalizacije transporta.
“Međutim, mi vidimo da i dalje tu postoje problemi, da i dalje nema, nema rešenja, tako da će i to zavisiti. Dakle, i te cene će zavisiti upravo od, od rešenja ovog geopolitičkog problema”, ukazuje on.
Dodatni pritisak predstavlja rast cena gotovih naftnih derivata, posebno dizela. Na cene utiču veće rafinerijske premije, transport i osiguranje, ali i smanjena dostupnost dela rafinerijskih kapaciteta u Rusiji.
Za Srbiju je važno da rafinerija radi
Marković ističe da je za Srbiju od posebnog značaja rad Rafinerije nafte u Pančevu, jer domaća proizvodnja smanjuje zavisnost od uvoza derivata. “Ono što je za nas bitno jeste da NIS, odnosno da rafinerija u Pančevu radi, prerađuje i pravi derivate i tu vidimo onu neku našu stabilnost po pitanju derivata”, ukazuje on.
Dozvola za rad NIS-a važi do 28. avgusta. Marković kaže da za sada nema zvaničnih informacija o daljem statusu, ali očekuje nastavak razgovora i mogućnost produženja dozvole.
“Ja se nadam da će se raditi i dalje na tom rešenju i da će se eventualno možda dobiti i još koje produženje za rad rafinerije, jer to je za nas stvarno krucijalan resurs”, zaključio je Marković.
Evropa pred zimu sa sve manje gasa – Srbija i dalje računa na uvoz iz Rusije
Benzin je pojeftinio za dva dinara, dok će dizel u narednih nedelju dana biti skuplji. Iako je tržište energenata u Srbiji za sada stabilno, na globalnom tržištu rastu pritisci zbog manjka nafte, geopolitičkih sukoba i problema u snabdevanju. Posebno je neizvesna situacija sa gasom – evropska skladišta su na istorijski niskim nivoima, a smanjen je i dotok ruskog gasa.
Za Srbiju je, prema oceni sagovornika Jutarnjeg programa, značajno to što nije članica Evropske unije i što i dalje ima mogućnost snabdevanja ruskim gasom preko gasovoda, dok bi Evropa pred zimu mogla da se suoči sa višim cenama i većim rizicima u snabdevanju.
“Evropa je značajno smanjila uvoz ruskog gasa gasovodima, dok su skladišta sada na istorijski niskim nivoima. Dodatni pritisak stvaraju povećana letnja potrošnja gasa za hlađenje, manja proizvodnja iz nuklearnih elektrana i problemi sa snabdevanjem tečnim prirodnim gasom. Sve to povećava rizik za evropsko tržište pred zimu”, rekao je docent na Fakultetu političkih nauka Strahinja Obrenović.
Predsednik Skupštine Udruženja za gas Vojislav Vuletić ocenjuje da Srbija ne bi trebalo da ima većih problema sa snabdevanjem gasom, jer nije članica Evropske unije i i dalje može da uvozi ruski gas. Navodi da tečni prirodni gas ne može u potpunosti da nadomesti gas koji je Evropi stizao gasovodima, jer ga na svetskom tržištu nema dovoljno, a zbog većih troškova proizvodnje i transporta njegova cena je viša.
Komentari (0)