Posle više od decenije bez prijema novih članica, Evropska unija ponovo intenzivira raspravu o proširenju, ali među državama članicama i dalje nema saglasnosti kako bi taj proces trebalo da izgleda. Dok Brisel naglašava da je proširenje postalo pitanje bezbednosti i geopolitičke stabilnosti, zemlje kandidati, među kojima je i Srbija, upozoravaju da se obećanja o članstvu sve češće odlažu.
Prema analizi lista Financial Times, rat u Ukrajini, promenjeni odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama i rast globalne konkurencije podstakli su Evropsku uniju da proširenje ponovo stavi među svoje strateške prioritete. Međutim, uprkos političkim porukama podrške, nijedna nova država nije primljena u članstvo još od ulaska Hrvatske 2013. godine.
Crna Gora najbliža članstvu, Srbija usporila pregovore
Procena je da je među zemljama Zapadnog Balkana najviše odmakla Crna Gora, koja je završila više od polovine pregovaračkih poglavlja i dobila značajna sredstva u nacrtu novog višegodišnjeg budžeta Evropske unije.
Albanija je nastavila pregovore i počela zatvaranje prvih poglavlja, dok su Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i tzv. Kosovo ostvarili znatno sporiji napredak, navodi se.
Prema oceni Financial Timesa, pregovori Srbije usporeni su zbog primedbi Evropske unije na stanje vladavine prava, ali i zbog činjenice da Beograd nije podržao evropske sankcije Rusiji.
List navodi i da Bosna i Hercegovina i tzv. Kosovo još nisu dostigli isti nivo pregovaračkog procesa kao pojedine druge zemlje regiona, pri čemu pet država članica Evropske unije i dalje ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova.
Vučić: Srbija ima najveći potencijal u regionu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da građani Srbije teško mogu da prihvate činjenicu da pojedine zemlje regiona napreduju brže ka članstvu.
– Ne možete nikome u Beogradu da objasnite da su Crna Gora ili Albanija ispred Srbije. Srbija ima najveći udeo u bruto domaćem proizvodu regiona, najveći izvoz ka Evropskoj uniji i najbolji životni standard. Mi smo jedina relativno dobro industrijalizovana zemlja sa ozbiljnim razvojnim potencijalom, kao i značajnim vojnim i odbrambenim kapacitetima – rekao je Vučić.
On je istakao da Srbija svakodnevno sarađuje sa evropskim institucijama na sprovođenju reformi.
– Radimo na preporukama Evropske unije, od regulatornih tela do antikorupcijskih zakona i svih drugih reformi. To što neko u Briselu može imati drugačiji stav, ne menja realnost – rekao je predsednik Srbije.
Brisel razmatra novi model pristupanja
Jedna od tema o kojoj se sve intenzivnije razgovara jeste promena načina prijema novih članica.
Prema navodima lista, Francuska i Nemačka predložile su model postepenog uključivanja kandidata u pojedine politike Evropske unije i pre punopravnog članstva. Takav sistem podrazumevao bi da države, kako ispunjavaju određene reforme, dobijaju pristup zajedničkom tržištu, fondovima ili pojedinim evropskim politikama.
Evropska komisija priprema sopstveni predlog reforme procesa proširenja, koji bi trebalo da obuhvati i procenu kako bi prijem novih članica uticao na funkcionisanje same Unije.
Međutim, deo država kandidata strahuje da bi ovakav model mogao da dovede do stvaranja svojevrsnog „drugog kruga članstva“, bez jasnog datuma punopravnog ulaska.
Srbija otvorena za postepenu integraciju
Za razliku od Ukrajine, koja insistira na punopravnom članstvu u što kraćem roku, Srbija je, prema pisanju Financial Timesa, otvorena za ideju postepene integracije.
Vučić smatra da bi kandidati trebalo da dobiju konkretne koristi tokom pregovora.
– Dajte nam otvorene granice i pristup jedinstvenom tržištu. Spremni smo da se usklađujemo sa evropskim politikama, ali moramo da dobijemo nešto zauzvrat, a ne da nam se kaže da prvo ispunimo sve uslove, pa ćemo tek onda videti da li ćemo nešto dobiti – rekao je predsednik Srbije.
Ključni meseci za budućnost proširenja
Sagovornici Financial Timesa ocenjuju da bi naredni meseci mogli biti presudni za budućnost evropskog proširenja.
Ukoliko Crna Gora uspe da zatvori preostala pregovaračka poglavlja, a države članice postignu dogovor o unutrašnjim reformama Evropske unije, proširenje bi moglo ponovo da dobije konkretan zamah.
Istovremeno, upozorava se da bi novo odlaganje ili neispunjena obećanja mogla dodatno da oslabe poverenje država kandidata u evropski put i ostave prostor za jačanje uticaja drugih globalnih aktera na Zapadnom Balkanu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)