Mnogi vlasnici pasa veruju da su prehlade rezervisane samo za ljude, ali i naši četvoronožni prijatelji mogu da obole od respiratornih infekcija.
Iako se virusi i bakterije koje napadaju pse razlikuju od onih koji izazivaju prehladu kod ljudi, simptomi često mogu da budu veoma slični.
Kijanje, kašljanje, curenje iz nosa i pojačano suzenje očiju samo su neki od znakova koji mogu da ukažu da se pas ne oseća dobro. Ipak, važno je znati da svaka prehlada kod psa nije ista, kao i da iza naizgled bezazlenih simptoma mogu da se kriju i ozbiljnija oboljenja.
Psi se mogu prehladiti, ali njihova prehlada nije ista kao kod ljudi
Hladno vreme jeste period kada je rizik od respiratornih infekcija kod pasa veći, ali zima nije jedino vreme kada ljubimac može da se razboli.
Vrste virusa i bakterija koje izazivaju prehlade kod pasa razlikuju se od onih koje pogađaju ljude. Do sada nije utvrđen nijedan slučaj prenosa bolesti sa pasa na ljude, niti obrnuto.
Zbog toga vlasnici ne treba da brinu da će obična pseća prehlada preći na njih, ali je važno da nauče da razlikuju bezazlenu infekciju od stanja koja zahtevaju veterinarsku pomoć.
Kašalj kod psa može da bude znak ozbiljnijeg problema
Kada pas počne da kašlje, mnogi vlasnici pomisle na prehladu, ali uzrok može da bude i drugačiji.
Jedno od oboljenja koje često izaziva kašalj jeste takozvani “zarazni kašalj pasa”. Ovo stanje karakteristično je za odgajivačnice, azile i mesta u kojima boravi veći broj pasa, posebno kada higijenski uslovi nisu idealni.
Uzročnik je virus koji se veoma lako prenosi i prilično teško iskorenjuje.
Još jedno veoma opasno oboljenje sa simptomima sličnim običnoj prehladi jeste štenećak. I kod ove bolesti uzročnik je virus, ali ona može da ima veoma ozbiljne posledice, jer postoji velika stopa smrtnosti obolelih pasa.
Srećom, štenećak može da se spreči redovnom vakcinacijom protiv zaraznih bolesti pasa.
I paraziti i gljivice mogu da izazovu simptome slične prehladi
Kijanje i kašalj kod pasa ne moraju uvek da budu posledica respiratorne infekcije. Slične simptome mogu da izazovu i paraziti, kao i gljivične infekcije.
Srčani i plućni crv mogu da dovedu do otežanog disanja, slabosti i kašlja. Posebno opasne mogu da budu gljivične infekcije, jer se gljivice mogu nastaniti u plućima i izazvati dugotrajan kašalj.
Takve infekcije mogu da oštete plućno tkivo i dovedu do teških slučajeva upale pluća.
Osim toga, ne treba isključiti ni alergijske reakcije. One se kod pasa ređe ispoljavaju kroz probleme sa disajnim organima, ali i dalje mogu da budu jedan od uzroka sličnih simptoma.
Kako pomoći psu kada se prehladi?
Ukoliko pas kija i kašlje, ali je inače dobrog zdravstvenog stanja i veterinar isključi ozbiljnija oboljenja, ljubimcu može da se pomogne na sličan način kao kod obične ljudske prehlade.
Važno je:
– obezbediti mu veću količinu tečnosti,
– davati mu kvalitetnu hranu,
– ponuditi mu jaču pileću supu bez kostiju,
– utopliti psa i držati ga u prostoriji sa nešto većom vlagom.
Kako bi mu se olakšalo disanje i pročistili sinusi, pas može da boravi i u naparenom kupatilu, ali bez kupanja.
Većina respiratornih problema počinje da se povlači posle nekoliko dana, ali brzina oporavka može da zavisi od imunološkog stanja organizma. Mladim i starijim psima često će biti potrebno više vremena da se potpuno oporave.
Ukoliko veterinar utvrdi da postoji bakterijska infekcija, biće potrebno lečenje antibioticima.
Prevencija je najbolja zaštita tokom hladnih dana
Kako bi se smanjio rizik od prehlade, naročito tokom zime, psu treba obezbediti odgovarajuće uslove života.
Ljubimac bi trebalo da boravi u zatvorenom i adekvatno zagrejanom prostoru. Sama hladnoća nije direktan uzročnik prehlade, ali prekomerno izlaganje hladnoći i vlazi može da oslabi organizam i stvori uslove da bakterije i virusi lakše prodru u njega.
Najvažnija zaštita jeste održavanje dobrog opšteg zdravlja i jakog imunog sistema. Zato psu treba obezbediti:
– dovoljno sveže vode za piće,
– zdravu i kvalitetnu ishranu,
– smeštaj prilagođen njegovoj veličini i rasnim karakteristikama.
Ako pas pripada grupi koja ima predispoziciju za respiratorne probleme, najbolje je konsultovati veterinara kako bi se na vreme preduzele mere zaštite.
Komentari (0)