Slika “mladog oca“ više nije ono što je nekada bila. Sve veći broj muškaraca odlučuje se da roditeljstvo odloži do kasnijih tridesetih ili čak četrdesetih godina života, a najnovija istraživanja pokazuju da je u mnogim razvijenim zemljama zabeležen rekordan udeo onih koji prvo dete dobijaju nakon 35. godine.
Obrazovanje i cene nekretnina odlažu očinstvo
Stručnjaci smatraju da ovaj trend odražava duboke društvene i ekonomske promene koje su obeležile poslednje decenije. Današnji muškarci sve češće žele da pre nego što zasnuju porodicu ostvare određene životne ciljeve,završe školovanje, izgrade karijeru, obezbede finansijsku sigurnost i reše stambeno pitanje.
Promene nisu karakteristične samo za muškarce. Prosečna starost prvorotki i prvih očeva raste u brojnim evropskim zemljama, Severnoj Americi i delovima Azije. Demografi ističu da ljudi danas duže ostaju u sistemu obrazovanja, kasnije stupaju u brak ili dugoročne partnerske odnose, dok rast troškova života, cena nekretnina i ekonomska neizvesnost dodatno odlažu odluku o proširenju porodice.
Za mnoge parove, odlaganje roditeljstva više nije pitanje ličnog izbora, već posledica ekonomskih okolnosti. Troškovi stanovanja, brige o deci, obrazovanja i svakodnevnog života značajno su porasli, zbog čega se mnogi odlučuju da sačekaju stabilniji period života pre nego što postanu roditelji.
Dobre i loše strane
Lekari naglašavaju da kasnije očinstvo ima i prednosti i određene izazove. Muškarci koji postanu očevi u kasnijim godinama često navode da su emocionalno zreliji, strpljiviji i finansijski sigurniji, što može doprineti kvalitetnijem porodičnom okruženju i aktivnijem učešću u odgajanju dece.
Međutim, medicina upozorava da ni plodnost muškaraca nije neograničena. Iako muškarci mogu postati očevi i u poznijem životnom dobu, kvalitet spermatozoida postepeno opada sa godinama. Istraživanja pokazuju da se sa porastom starosti oca blago povećava rizik od pojedinih komplikacija u trudnoći, kao i verovatnoća za određene genetske promene koje mogu biti povezane sa razvojnim poremećajima kod dece. Stručnjaci ipak naglašavaju da je apsolutni rizik za većinu parova i dalje relativno nizak i da većina trudnoća rezultira rođenjem zdrave dece.
Trend starijih roditelja u celoj Evropi
Demografski podaci pokazuju da se trend odlaganja roditeljstva jasno vidi i u Evropi. Prosečna starost žena pri rođenju prvog deteta u Evropskoj uniji dostigla je 29,8 godina, dok je u zemljama poput Italije i Irske viša od 31 godine. U državama regiona prosečna starost je nešto niža, ali takođe beleži kontinuirani rast – u Hrvatskoj iznosi oko 29,3 godine, Sloveniji 29,1, Srbiji 28,5, dok se u Rumuniji i Bugarskoj prvo dete u proseku dobija oko 27. godine života. Iako za većinu evropskih zemalja ne postoje objedinjeni statistički podaci o prosečnoj starosti muškaraca pri rođenju prvog deteta, demografi navode da su očevi u proseku dve do tri godine stariji od majki, što znači da mnogi prvi put postaju očevi između 31. i 33. godine, dok u zapadnoj i severnoj Evropi taj prosek često prelazi i 34 godine. Istovremeno, raste udeo muškaraca koji prvo dete dobijaju nakon 35. godine, što stručnjaci smatraju jednom od najizraženijih demografskih promena poslednjih decenija.
Stručnjaci smatraju da je rast starosti pri prvom očinstvu deo šire promene načina života generacije koja drugačije posmatra ravnotežu između posla i privatnog života. Sve više ljudi najpre ulaže u obrazovanje, profesionalni razvoj i finansijsku stabilnost, a tek potom u roditeljstvo.
Istovremeno, razvoj reproduktivne medicine, bolja zdravstvena zaštita i promena društvenih normi doprineli su tome da očinstvo u kasnim tridesetim ili četrdesetim godinama više ne predstavlja izuzetak. Naprotiv, za milione muškaraca širom sveta ono postaje nova realnost, odražavajući generacijske promene u načinu na koji se planiraju karijera, partnerski odnosi i porodični život.
Komentari (0)