Beba se obraduje šarenim slikama na telefonu, a često počne i da negoduje kada joj se uređaj skloni iz ruku.
Mnogim roditeljima mobilni telefon u tim trenucima deluje kao brzo i praktično rešenje, ali stručnjaci upozoravaju da to nije dobra navika.
Pametni telefoni i tableti nisu dadilje, a mala deca ne bi trebalo da ih koriste kao igračke. Prve godine života ključne su za fizički, emocionalni i kognitivni razvoj, a previše vremena pred ekranom može da utiče na razvoj jezika, motoričkih sposobnosti i socijalnih veština.
Ekrani mogu da utiču na razvoj komunikacije i motorike
Koliko ekran može da utiče na najmlađe pokazala je studija iz Japana u kojoj je tokom dužeg vremenskog perioda praćen razvoj 7.097 dece.
Rezultati su pokazali da kod dece uzrasta od jedne do dve godine, koja provode između jednog i četiri sata dnevno gledajući u ekran, postoji i do tri puta veća verovatnoća za kašnjenje u razvoju.
Problemi mogu da se odnose na komunikaciju, finu motoriku, rešavanje problema, ali i lične i socijalne veštine.
Zašto telefoni nisu zamena za razgovor i igru
Jedan od razloga zbog kojih može da dođe do usporenog razvoja jeste taj što tableti i pametni telefoni deci oduzimaju priliku da vežbaju govor i komunikaciju.
Kako objašnjava dr Džon Haton, profesor opšte i društvene pedijatrije u Dečijem medicinskom centru u Sinsinatiju, deca uče da govore kada su na to podstaknuta. Ako samo posmatraju ekran, često nemaju dovoljno prilika da vežbaju jezik kroz stvarnu komunikaciju.
Previše vremena ispred ekrana može da dovede do toga da deca manje razgovaraju sa roditeljima, odraslima i vršnjacima. To može da utiče na njihov društveni razvoj, jer su stvarni ljudi složeniji od likova koje vide na ekranu.
Kada posmatramo lice druge osobe, naš mozak se aktivira kako bi razumeo njene reakcije i naučio kako da komunicira.
Mobilni telefoni zamenjuju ono što je deci najpotrebnije
Kada mala deca koriste telefone i tablete, oni često zamenjuju aktivnosti koje su važne za razvoj. Umesto aktivne igre, istraživanja i kreativnog razmišljanja, dete provodi vreme pasivno posmatrajući sadržaj.
Na taj način može da nedostaje fizička aktivnost, što utiče na razvoj motoričkih sposobnosti. Osim toga, interaktivnost pametnih uređaja može da stvori naviku stalnog traženja ekrana i da odvrati dete od drugih važnih aktivnosti.
Stručnjaci savetuju ograničeno vreme pred ekranom
Iako mala deca privlače pažnju šarene slike i pokreti na ekranu, ona često ne razumeju ono što vide, jer njihov mozak još nije dovoljno razvijen da obradi takve informacije.
Stručnjaci smatraju da maloj deci digitalni mediji nisu potrebni za pravilan razvoj.
Preporuke su sledeće:
– Deca mlađa od dve godine uopšte ne bi trebalo da provode vreme igrajući se na pametnim telefonima i tabletima.
– Deca uzrasta od tri do šest godina trebalo bi da budu pred ekranom najviše između 30 i 60 minuta dnevno.
Dr Haton upozorava i da sadržaj koji se reklamira kao edukativan često zapravo nije prilagođen načinu na koji mala deca uče.
Roditelji često veruju da su sadržaji sa slovima, bojama, brojevima ili životinjama korisni jer dete kroz njih dobija mnogo informacija. Međutim, pravo učenje nastaje kada dete može da primeni ono što je naučilo u stvarnom svetu, gde situacije nisu uvek predvidljive i zahtevaju kreativnost i prilagođavanje.
Ništa ne može da zameni blizinu ljudi
Za razvoj deteta u ranom uzrastu najvažnije je vreme provedeno sa ljudima koje može da posmatra, sa kojima može da razgovara i igra se.
Deci treba omogućiti da se kreću, istražuju i isprobavaju različite stvari kako bi kroz iskustvo upoznavala svet.
Ako je potrebno da se dete nečim zabavi, bolji izbor od telefona mogu da budu pribor za crtanje, igračke ili knjige. Takve aktivnosti podstiču maštu i kreativnost.
Važno je i da dete bude uključeno u svakodnevni život porodice. Kada mu govorite šta radite, šta kuvate, na čemu radite ili koje obaveze obavljate, ono kroz razgovor uči i razvija svoje sposobnosti.
Iz dosade može da nastane kreativnost
Mala deca vrlo brzo primećuju koliko su telefoni važni odraslima i prirodno pokušavaju da oponašaju ono što vide. Zbog toga roditelji svojim ponašanjem mogu mnogo da utiču na navike dece.
Stručnjaci savetuju da roditelji izbegavaju dugotrajno korišćenje telefona u prisustvu deteta, posebno aktivnosti koje potpuno zaokupljaju pažnju, kao što su igranje igrica, gledanje filmova, odgovaranje na poruke ili elektronsku poštu.
Jedna švajcarska studija iz 2021. godine pokazala je da roditelji često potcenjuju koliko deca upijaju njihovo ponašanje i navike.
Poseban problem nastaje kada se detetu koje plače odmah ponudi telefon ili tablet. Na taj način može da se propusti važan deo razvoja – učenje kako da se nosi sa neprijatnim osećanjima i dosadom.
Kako objašnjava dr Džon Haton, kada detetu dozvolite da mu na trenutak bude dosadno, ono prvo može da oseti nelagodu, ali zatim počinje da traži način da se zabavi. Upravo iz tog prostora može da nastane kreativnost.
Prve godine oblikuju važne navike
Mobilni telefon može da bude koristan alat kada se koristi promišljeno, ali za malu decu ne može da zameni razgovor, igru i blizinu ljudi.
Prve godine života predstavljaju period kada se grade osnovne komunikacijske, socijalne i motoričke sposobnosti, zbog čega je važno da najmlađi što više uče kroz stvaran svet oko sebe.
Komentari (0)