Poljubac se najčešće doživljava kao izraz ljubavi, privrženosti i bliskosti, ali iza ovog naizgled jednostavnog čina, stoji čitav niz složenih bioloških procesa. Istraživanja pokazuju da poljubac nije samo emocionalni gest, već i svojevrsna razmena informacija između organizama, tokom koje dolazi do prenosa miliona mikroorganizama, aktiviranja hormona i reakcija koje utiču na naše telo i mozak.
Usklađen oralni mikrobiom
Samo jedan duži poljubac može preneti milione bakterija između dve osobe. Iako ova informacija na prvi pogled može delovati neobično, stručnjaci ističu da većina tih bakterija nije štetna. Naprotiv, ljudska usta predstavljaju dom za više od 700 različitih vrsta mikroorganizama koji zajedno čine oralni mikrobiom,jedinstveni ekosistem važan za zdravlje zuba, desni i celokupnog organizma.
Partneri koji se često ljube vremenom razvijaju veoma sličan sastav bakterija u usnoj duplji. Redovna razmena mikroorganizama dovodi do toga da njihov oralni mikrobiom postaje gotovo usklađen, što predstavlja još jedan dokaz koliko bliski odnosi mogu uticati na ljudsku biologiju.
Poljubac sagoreva kalorije
Međutim, razmena bakterija samo je deo priče. Tokom poljupca aktiviraju se brojni mišići lica, a mozak oslobađa čitav koktel hemijskih supstanci. Među njima su dopamin, poznat kao hormon zadovoljstva, oksitocin, koji jača osećaj povezanosti i poverenja, kao i serotonin, koji utiče na raspoloženje. Zbog toga se mnogi ljudi nakon poljupca osećaju srećnije, opuštenije i emocionalno bliže partneru.
Zanimljivo je da se tokom jednog strastvenog poljupca može aktivirati više od 30 mišića lica. Neki stručnjaci navode da ljubljenje može doprineti sagorevanju nekoliko kalorija u minuti, što ga čini jednom od retkih aktivnosti koja istovremeno angažuje emocije, mozak i telo.
Niži nivo stresa
Istraživači veruju da poljubac ima i evolutivnu funkciju. Prema jednoj teoriji, ljudi tokom ljubljenja nesvesno procenjuju potencijalnog partnera. Mirisi, ukus i hemijski signali koje telo emituje mogu pružiti informacije o genetskoj kompatibilnosti i opštem zdravstvenom stanju druge osobe. Drugim rečima, mozak tokom poljupca prikuplja mnogo više podataka nego što smo svesni.
Postoje i dokazi da ljubljenje može imati pozitivan efekat na zdravlje. Neka istraživanja ukazuju na to da bliski fizički kontakt smanjuje nivo hormona stresa kortizola, dok povećava osećaj zadovoljstva i emocionalne sigurnosti. Redovno iskazivanje nežnosti povezano je i sa nižim nivoom anksioznosti, boljim raspoloženjem i kvalitetnijim partnerskim odnosima.
Istovremeno, poljubac podstiče lučenje pljuvačke, što može pomoći u ispiranju ostataka hrane i neutralizaciji kiselina koje doprinose nastanku karijesa. Iako to nikako ne može zameniti redovnu oralnu higijenu, stručnjaci navode da ovaj proces predstavlja dodatnu korist za zdravlje usne duplje.
Društva u kojima se ne ljubi
Antropolozi su takođe proučavali koliko je ljubljenje rasprostranjeno među ljudima. Iako je danas prisutno u velikom broju kultura širom sveta, istraživanja pokazuju da romantično ljubljenje nije univerzalna praksa i da postoje društva u kojima ono tradicionalno nije deo ljubavnih odnosa. To sugeriše da se iza ovog čina krije zanimljiva kombinacija biologije, kulture i društvenih običaja.
Sve ovo pokazuje da poljubac predstavlja mnogo više od običnog romantičnog trenutka. On je spoj emocija, hemije, biologije i evolucije, a naučnici i dalje otkrivaju nove detalje o njegovom uticaju na ljudsko telo. Ono što već sada znamo jeste da ljubav ne ostavlja trag samo u sećanjima i osećanjima – ona doslovno menja procese koji se odvijaju u našem organizmu, povezujući ljude na način koji je mnogo dublji nego što se nekada verovalo.
Komentari (0)