Potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Sjedinjenih Američkih Država i Irana o okončanju sukoba na Bliskom istoku otvorilo je novu fazu odnosa između Vašingtona i Teherana, ali je istovremeno izazvalo oštre političke i medijske sukobe unutar Irana.
Dok pristalice sporazuma tvrde da on predstavlja priliku za završetak rata i ublažavanje ekonomskog pritiska, protivnici ga vide kao opasno popuštanje pred zahtevima Vašingtona i odustajanje od ključnih strateških interesa zemlje.
Ograničeni rezultati američke strategije
Analitičari ocenjuju da Sjedinjene Države nisu uspele da nateraju Iran da odustane od svog nuklearnog programa, zbog čega će se dve strane ponovo vratiti pregovorima.
Istovremeno, uprkos višemesečnim naporima SAD i Izraela, iranski raketni kapaciteti nisu u potpunosti neutralisani. Prema procenama američkih obaveštajnih službi, Teheran je zadržao više od polovine svojih raketa i lansirnih sistema.
Iran je, takođe, tokom sukoba uspevao da utiče na bezbednosne prilike širom Bliskog istoka, dok su globalna tržišta nafte i gasa bila izložena značajnim poremećajima.
Na kraju je američki predsednik Donald Tramp, umesto dalje vojne eskalacije, prihvatio diplomatsko rešenje koje uključuje određene ustupke Teheranu, uprkos ranijim oštrim porukama prema iranskom rukovodstvu.
Tvrdolinijaši sporazum vide kao kapitulaciju
Najveći otpor sporazumu dolazi iz redova konzervativnog Fronta Pajdari, političke grupacije koja sebe smatra čuvarom ideala Islamske revolucije iz 1979. godine.
Istaknuti predstavnik tog pokreta Mahmud Nabavian ranije je upozorio da bi prihvatanje sporazuma moglo da pretvori Iran u „koloniju Sjedinjenih Država“, dok je posebno kritikovao odredbe koje se odnose na Ormuski moreuz, ocenjujući ih kao odricanje od jednog od najvažnijih instrumenata iranskog uticaja.
Nezadovoljstvo je preneto i na ulice Teherana, gde su tokom vikenda održani protesti na kojima su demonstranti tražili ostavke ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija i predsednika parlamenta Mohameda Bahera Halibafa.
Pojedini učesnici protesta pozivali su se na nasleđe bivšeg vrhovnog vođe Alija Hamneija, ubijenog u februaru, optužujući državne zvaničnike da su izneverili njegove principe.
Mediji podeljeni oko sporazuma
Iranski mediji različito su reagovali na memorandum, pri čemu se ocene kreću od tvrdnji da je reč o nacionalnoj izdaji do stavova da sporazum predstavlja pragmatičan izlazak iz rata.
Konzervativni dnevnik „Kajhan“ ocenio je da sporazum predstavlja diplomatsku kapitulaciju.
– Predaja Velikom Satani pod izgovorom deeskalacije predstavlja izdaju dugogodišnjeg otpora. Povlačenje pred američkim zahtevima nikada nije garantovalo mir, već je samo podsticalo nove pritiske – navodi se u komentaru tog lista.
Sa druge strane, konzervativni „Horasan“, blizak predsedniku parlamenta Halibafu, sporazum vidi kao privremeno taktičko rešenje.
– Cilj ovog sporazuma jeste okončanje aktuelnog rata, ali ne i rešavanje suštinskih sporova između Irana i SAD. On samo odlaže konačni obračun i ostavlja prostor obema stranama da obnove svoje kapacitete – ocenio je taj list.
Podrška diplomatiji iz umerenijih krugova
Konzervativni dnevnik „Džomhuri Eslami“ kritikovao je tvrdolinijaše, optužujući ih da pokušavaju da spreče diplomatsko rešenje.
– Oni koji zaista brinu o nacionalnim interesima ne zagovaraju beskonačni rat. Prava otpornost podrazumeva sposobnost da se interesi države zaštite promišljenom diplomatijom – navodi list.
Reformistički „Šarg“ podržao je memorandum, ističući da je višegodišnji ekonomski pritisak ostavio Iranu veoma malo prostora za drugačiji izbor.
– Zemlja je stigla do tačke u kojoj su posledice ekonomskog rata i međunarodnih ograničenja ozbiljno opteretile njene finansijske temelje – ocenio je taj list.
Još snažniju podršku sporazumu pružio je dnevnik „Etemad“, blizak predsedniku Masudu Pezeškijanu, koji je pozvao na sankcionisanje onih koji pokušavaju da ospore dogovor sa Vašingtonom.
– Finalizacija sporazuma nije odluka jedne političke grupacije, već strategija čitavog državnog sistema. Zbog toga pravosuđe mora da reaguje protiv aktera koji šire dezinformacije i podrivaju nacionalno jedinstvo u trenutku kada je zemlji najpotrebnija stabilnost – navodi se u komentaru lista.
Kritike stižu i iz parlamenta
Ulični protesti dodatno su podstaknuti kritikama koje dolaze iz redova iranskog parlamenta.
Mahmud Nabavian, zamenik predsednika Odbora za nacionalnu bezbednost parlamenta i političar blizak ultrakonzervativnom Frontu Pajdari, javno je osporio više odredbi Memoranduma o razumevanju.
Prema navodima iranskih medija, Nabavian posebno zamera ono što vidi kao nedostatak stvarne iranske kontrole nad Ormuskim moreuzom, kao i nejasno definisane obaveze Sjedinjenih Država u vezi sa eventualnim povlačenjem vojnih snaga iz regiona.
Njegove kritike uklapaju se u širi narativ tvrdolinijaških političkih i medijskih krugova, koji smatraju da Memorandum ostavlja previše otvorenih pitanja, dok istovremeno Iranu oduzima važne pregovaračke poluge. Prema njihovom tumačenju, sporazum menja ratnu retoriku zasnovanu na otporu i prkosu u politički narativ kompromisa i ustupaka, što deo konzervativne javnosti smatra neprihvatljivim.
Unutrašnja borba tek predstoji
Politički analitičari ocenjuju da će se naredna faza procesa odvijati ne samo za pregovaračkim stolom između Vašingtona i Teherana, već i unutar samog Irana.
Duboke podele između tvrdolinijaša i pristalica diplomatskog pristupa pokazuju da bi sprovođenje memoranduma moglo da izazove ozbiljne političke sukobe u zemlji, dok će pitanje odnosa sa SAD ostati jedno od ključnih tema iranske unutrašnje politike u narednom periodu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)