U severnom Atlantiku, južno od Grenlanda i Islanda, veliko područje okeana ponaša se veoma neobično. Dok se ostatak okeana zagreva, ovo područje postaje sve hladnije, piše CNN.
Nova studija tvrdi da je pronašla objašnjenje te misterije i upozorava da bi to mogao biti zloslutan znak da se Zemlja ubrzano približava jednoj od najopasnijih klimatskih prelomnih tačaka. Reč je o prostranom području okeana koje je dobilo nadimak „hladna mrlja“ ili „zona bez zagrevanja“, a koje se od 1900. godine ohladilo za gotovo jedan stepen Celzijusa.
Naučnici već godinama raspravljaju o tome da li ovu anomaliju izaziva gubitak toplote na površini okeana usled promena u vetrovima i oblacima ili je reč o znaku slabljenja ključnog sistema okeanskih struja koje prenose toplotu. Nova istraživanja zaključuju da je odgovor ovo drugo, što ukazuje na zabrinjavajući razvoj događaja.
Šta je Atlantska meridionalna cirkulacija?
Atlantska meridionalna cirkulacija (AMOC) funkcioniše poput ogromne okeanske transportne trake koja povlači toplu vodu iz tropskih područja prema severnoj hemisferi, gde se ona hladi, tone i vraća prema jugu.
Niz istraživanja sugeriše da ovaj sistem slabi zbog globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem, koje topi led i unosi velike količine slatke vode u okean, narušavajući osetljivu ravnotežu toplote i slanosti. Neki naučnici upozoravaju da se AMOC približava prelomnoj tački, potencijalno već tokom ovog veka, nakon koje bi kolaps bio praktično neizbežan.
Gašenje AMOC-a imalo bi katastrofalne globalne posledice: ubrzano podizanje nivoa mora na istočnoj obali SAD, ekstremno zahlađenje Evrope, kao i promene monsuna u Africi koje bi dovele do dugotrajnih suša.
Hlađenje se ne događa samo na površini
„Hladna mrlja“ se kod nekih naučnika smatra svojevrsnim otiskom promena u AMOC-u, jer se nalazi u području u koje ovaj sistem prenosi veliki deo toplote. Kako bi bolje razumeli šta se događa u ovom delu Atlantika, autori studije kombinovali su stvarne podatke o toploti okeana dobijene pomoću instrumenata i satelita sa klimatskim modelima.
Otkrili su da se hlađenje „hladne mrlje“ ne događa samo na površini, već i u dubokim slojevima okeana, gde atmosferski uticaji poput vetrova i oblaka imaju znatno slabiji efekat.
Prema studiji, svi pokazatelji upućuju na uticaj AMOC-a.
„On menja prenos toplote u okeanu“, rekao je Stefan Rahmstorf, jedan od autora studije i profesor fizike okeana na Univerzitetu u Potsdamu, dodajući da upravo to izaziva hlađenje „hladne mrlje“.
Istakao je i da postoje brojni drugi dokazi da AMOC slabi, nezavisno od „hladne mrlje“, kao i da pojedine studije pokazuju da je ovaj sistem sada najslabiji u poslednjih oko 1.000 godina.
„Činjenica je da nova studija daje dosledne rezultate“
Ranija istraživanja pokazala su da je „hladnu mrlju“ moguće objasniti i isključivo atmosferskim uslovima, rekao je Rene van Westen, istraživač mora i atmosfere sa Univerziteta u Utrehtu, koji nije učestvovao u studiji.
„Ali činjenica da nova studija daje dosledne rezultate kroz više različitih skupova podataka jača pouzdanost zaključaka“, dodao je.
David Thornalley, profesor okeanske i klimatske nauke na University College London, koji takođe nije bio uključen u istraživanje, naveo je da studija dodatno učvršćuje dokaze o povezanosti „hladne mrlje“ i slabljenja AMOC-a, ali je upozorio da oskudnost terenskih podataka znači da se postojeće zbirke podataka „moraju posmatrati kao dobre aproksimacije, a ne kao savršen prikaz stvarnosti“.
Dodao je da i dalje postoje neizvesnosti i da „ovo verovatno neće biti poslednja reč o toj temi“.
Jonathan Baker, viši klimatski naučnik iz britanskog Met Officea, saglasio se sa tim, rekavši da studiju treba posmatrati kao dodatni dokaz uticaja AMOC-a na „hladnu mrlju“, ali ne i kao konačan odgovor na to pitanje.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)