Ljudsko telo je neverovatno složen sistem u kojem gotovo svaki organ ima svoju ulogu. Ipak, postoje delovi tela bez kojih čovek može da nastavi da živi, pa čak i da funkcioniše sasvim normalno nakon njihovog uklanjanja.
Zbog toga se već dugo postavlja zanimljivo pitanje – ako nisu neophodni za život, zašto ih uopšte imamo? Naučnici smatraju da odgovor možda leži u evoluciji. Prema jednoj teoriji, pojedini organi su nekada imali mnogo važniju funkciju kod naših predaka, dok danas predstavljaju svojevrsne anatomske ostatke. Drugi su veoma korisni u određenim periodima života, ali vremenom postaju manje važni.
Dobar primer za to su krajnici, koji su se nekada rutinski uklanjali čak i zdravoj deci, dok se danas takva praksa više ne primenjuje.
Slepo crevo
Slepo crevo je mali organ veličine približno jednog prsta i nalazi se sa donje desne strane debelog creva.
Ponekad može da dođe do njegovog začepljenja, infekcije ili upale. Iako se stanje u pojedinim slučajevima može da smiri uz terapiju antibioticima, često je potrebno hitno hirurško uklanjanje, poznato kao apendektomija.
Godinama se verovalo da je slepo crevo kod naših evolucionih predaka pomagalo u varenju hrane, ali da je vremenom izgubilo prvobitnu funkciju.
Krajnici
Krajnici predstavljaju deo imunološkog sistema i mogu da se zamisle kao specijalizovani limfni čvorovi čiji je zadatak da prepoznaju i zaustave bakterije i viruse.
Nalaze se u zadnjem delu grla, sa obe strane uvule, odnosno visećeg dela tkiva koji se nalazi iznad njih.
Nekada su pedijatri rutinski preporučivali njihovo uklanjanje, čak i kada za to nije postojao ozbiljan medicinski razlog. Danas se uklanjanje krajnika preporučuje uglavnom osobama koje imaju ponovljene bakterijske infekcije grla.
Nakon operacije, drugo limfno tkivo, uključujući limfne čvorove, preuzima njihov posao.
Adenoidi ili “treći krajnik”
Adenoidi su veoma slični krajnicima.
Nalaze se u delu nosa gde se nosni prolazi spajaju sa ustima i grlom. Kao i krajnici, mogu da se upale, inficiraju i oteknu.
Zbog toga se često uklanjaju istovremeno kada i krajnici. Ovaj kombinovani zahvat naziva se tonzilektomija i adenoidektomija.
Nakon njihovog uklanjanja, drugo limfno tkivo nastavlja da obavlja istu funkciju.
Žučna kesa
Žučna kesa smeštena je odmah ispod jetre, u gornjem desnom delu abdomena.
Njena uloga je da skladišti žuč koju proizvodi jetra i da je po potrebi oslobađa u sistem za varenje, naročito kada je potrebno razgraditi masnu hranu.
Ukoliko dođe do upale žučne kese, može da bude neophodno njeno uklanjanje. Ovaj zahvat naziva se kolecistektomija.
Najčešći uzroci su infekcije ili žučni kamenci, odnosno stvrdnuti delovi žuči.
U nekim slučajevima mirovanje i antibiotici mogu da kontrolišu upalu, pa uklanjanje može da se odloži ili čak izbegne.
Materica
Materica je reproduktivni organ čija je osnovna funkcija da podržava razvoj fetusa do rođenja.
Kada za to postoji medicinska potreba, može da se ukloni operacijom koja se naziva histerektomija.
Prema navodima stručnjaka, uklanjanje materice ne mora da izazove narušavanje opšteg zdravlja.
Grudna žlezda
Grudna žlezda, odnosno timus, nalazi se u gornjem delu grudnog koša iza grudne kosti.
Kod fetusa i novorođenčadi ima veoma važnu ulogu u razvoju i sazrevanju imunološkog sistema.
Međutim, odrasle osobe mogu da žive bez ove žlezde. Ukoliko postane problematična, može da se preporuči njeno uklanjanje, odnosno timektomija.
Slezina
Slezina se, poput krajnika i adenoida, sastoji od limfoidnog tkiva.
Njena uloga je da filtrira krv, uklanja infektivne organizme i stare krvne ćelije koje cirkulišu organizmom.
Ipak, ponekad može da postane previše aktivna i da počne da uklanja zdrave ćelije.
Iako lekovi mogu da pomognu, nekada je neophodna splenektomija, odnosno uklanjanje slezine.
Do ove operacije može da dođe i nakon ozbiljne povrede. Traume slezine, posebno posle sportskih povreda ili saobraćajnih nesreća, mogu da izazovu unutrašnje krvarenje koje zahteva hitnu intervenciju.
Nauka i dalje otkriva njihove funkcije
Iako se smatra da čovek može da živi bez ovih organa, stručnjaci ističu da je najbolje izbegavati nepotrebne operacije.
Razumevanje takozvanih “rezervnih delova tela” menja se kako nauka napreduje.
Slepo crevo je jedan od najboljih primera. Istraživači su otkrili da ono možda ipak ima važnu ulogu u razvoju imunološkog sistema, ali i da služi kao svojevrsno skladište “dobrih bakterija” koje mogu da pomognu u ponovnom naseljavanju creva nakon bolesti.
Takođe postoje dokazi da uklanjanje timusa može malo da poveća rizik od pojedinih bolesti, autoimunih poremećaja, pa čak i smrtnosti.
Zbog toga naučnici smatraju da bi buduća istraživanja mogla da otkriju i dodatne funkcije drugih organa koji se danas smatraju manje važnim.
Komentari (0)