Maltene svako je makar jednom doživeo onaj trenutak kada se probudi usred noći, pogleda u plafon i shvati da san više ne dolazi na oči. Posle toga kreće okretanje po krevetu, nervoza i razmišljanje o tome koliko će naredni dan biti težak. Nesanica može da utiče na koncentraciju, raspoloženje i nivo energije, zbog čega mnogi već posle jedne loše noći osećaju iscrpljenost.
Stručnjaci ipak upozoravaju da problem često nije samo u samom buđenju, već i u reakcijama koje slede nakon toga. Upravo određene navike mogu da izazovu dodatno razbuđivanje organizma i otežaju povratak u san.
Bikuan Luo, stručnjak za san iz San Franciska i izvršni direktor kompanije “LumosTech”, objasnio je zbog čega dolazi do noćnih buđenja i šta može da pomogne da se organizam ponovo umiri.
Zbog čega dolazi do noćnog buđenja?
Kako je objasnio stručnjak, postoji više razloga zbog kojih se ljudi bude tokom noći.
Najčešći uzroci uključuju:
– stres i teskobu
– nelagodnost ili bol
– buku i smetnje iz okoline
– kretanje tokom spavanja
– previsoku ili prenisku temperaturu u prostoriji
Pored toga, određeni poremećaji spavanja takođe mogu da izazovu često buđenje. Među njima su apneja tokom spavanja i sindrom nemirnih nogu.
Šta bi trebalo da uradite kada se probudite?
Stručnjaci savetuju da, čim se probudite, ne paničite i ne ustajete odmah iz kreveta.
Najbolje je da pokušate da ostanete mirni, opustite telo i vidite da li će san prirodno ponovo doći. U tim trenucima mogu da pomognu različite tehnike opuštanja koje umiruju nervni sistem.
Među metodama koje stručnjaci preporučuju nalaze se:
– progresivno opuštanje mišića
vežbe disanja
– korišćenje belog šuma
– druge tehnike koje podstiču opuštanje organizma
Ove metode mogu da utiču na smanjenje napetosti i postepeno vraćanje organizma u stanje odmora.
Kada je vreme da ustanete iz kreveta?
Ako ni posle 10 do 15 minuta ne uspevate ponovo da zaspite, stručnjaci savetuju da ustanete.
Umesto nervoznog prevrtanja po krevetu, preporuka je da odete na mirno i prijatno mesto u domu, poput kauča, i da radite neku tihu i nestimulativnu aktivnost.
Čitanje knjige često može da pomogne organizmu da se postepeno umiri i pripremi za povratak u san.
Greška koju mnogi prave čim otvore oči
Jedna od najčešćih navika koja može dodatno da pogorša problem jeste posezanje za telefonom ili gledanje na sat.
Stručnjaci upozoravaju da proveravanje vremena tokom noći može da izazove dodatni stres i razbuđivanje. Kada vidite koliko je sati, mozak automatski počinje da računa koliko vam je sna ostalo, što povećava nervozu.
Poseban problem predstavlja telefon, jer svetlo ekrana i sadržaj koji gledate mogu da stimulišu mozak u potpuno pogrešnom smeru i dodatno otežaju uspavljivanje.
Kako da regulišete cirkadijalni ritam?
Stručnjaci ističu da postoje određene navike koje mogu da pomognu organizmu da uspostavi stabilniji ritam spavanja i buđenja.
Među preporukama se izdvajaju:
– buđenje u isto vreme svakog dana
– tempirano izlaganje jakom svetlu
– promena vremena obroka
-uzimanje dodataka melatonina
– vežbanje u različito doba dana
– umerena konzumacija kofeina
Sve ove navike mogu da utiču na regulaciju cirkadijalnog ritma i kvalitet sna.
Noćna buđenja nisu retkost, ali način na koji reagujete može da napravi veliku razliku. Stručnjaci upozoravaju da nervoza, gledanje u telefon i opsesivno proveravanje sata često samo dodatno produžavaju problem.
Mirno opuštanje, pravilne navike i dobra rutina spavanja mogu da pomognu organizmu da lakše ponovo utone u san i smanje osećaj iscrpljenosti narednog dana.
Komentari (0)