U Majncu, glavnom gradu savezne pokrajine Rajna-Palatinat, važi pravilo da se stan koji se jednom pronađe uglavnom zadržava po svaku cenu, čak i kada više ne odgovara potrebama stanara.
U gradu sa nešto više od 220.000 stanovnika sve ređe dolazi do selidbi, dok je tržište zakupa gotovo blokirano. Komunalna stambena kompanija “Wohnbau”, koja upravlja sa oko 11.000 stanova, beleži svega 45 do 55 otkaza ugovora mesečno, a stopa fluktuacije stanara pala je ispod šest odsto. Istovremeno, zbog nedovoljne gradnje novih stanova, šanse za pronalazak smeštaja postaju sve manje, prenosi Deutsche Welle.
Novi stan, povoljna kirija
Kako bi podstakla veću pokretljivost, kompanija “Wohnbau” u Majncu pokrenula je program “Budućnost kod kuće 55+“. Ideja je da stariji stanari, kojima je veliki stan postao suvišan nakon odlaska dece, zamene svoje stanove sa mlađim porodicama.
Ključni podsticaj je finansijski.
– Jedna smo od retkih stambenih kompanija u Nemačkoj koja stanarima garantuje da će prelaskom u manji stan zadržati povoljnu cenu zakupa po kvadratu, a dodatno isplaćujemo i bonus za selidbu od 1.500 evra – objašnjava direktor Roman Beker.
Kao primer navodi da se četvorosoban stan od 85 kvadratnih metara sa kirijom od 850 evra može zameniti za dvoiposoban od 65 kvadrata, uz novu kiriju od 650 evra. Time se ostvaruje godišnja ušteda od oko 2.400 evra, uz dodatno smanjenje troškova grejanja i struje.
Smanjenje prostora mora da se isplati
Ovaj model predstavlja unapređenu verziju ranijeg “Programa razmene stanova za seniore“, koji u prethodnih pet godina nije dao značajne rezultate. Glavni problem bio je to što je cena po kvadratu u manjem stanu često bila viša, pa selidba nije bila finansijski isplativa.
Zadržavanjem povoljne stare kirije, moguće uštede sada dostižu i nekoliko hiljada evra godišnje. Novi stanovi se predaju renovirani i bez arhitektonskih prepreka, a stanari ne plaćaju duple kirije tokom selidbe niti su vezani standardnim otkaznim rokovima.
Procene pokazuju da bi oko 2.700 starijih stanara moglo da pređe u manje stanove, dok istovremeno oko 1.000 porodica bezuspešno traži veći prostor. Projekat je za sada planiran na 24 meseca, sa ciljem zamene 100 stanova.
– To radimo jer kao komunalno preduzeće imamo i socijalnu obavezu – navodi Beker, uz napomenu da kompanija od ovog modela nema direktnu finansijsku korist.
Ko „blokira“ stambeni prostor?
Reiner Braun, predsednik Upravnog odbora privatnog instituta Empirica iz Berlina, ocenjuje da je osnovni problem u velikim gradovima to što su postojeće kirije, zbog regulacije cena, znatno ispod tržišnog nivoa, pa stanari ne žele da napuste stare ugovore.
– Postojeći ugovori postali su neka vrsta vrednosnih papira čija vrednost sigurno raste – smatra Braun.
On dodaje da u starim stanovima ne ostaju samo stariji stanari, već i oni koji privremeno odlaze na rad u druge gradove.
– Ne otkazuju stan jer bi se mogli vratiti nakon probnog rada, a tada više ne bi našli ništa pristupačno – objašnjava on.
Kao posebnu grupu navodi i ljude starije od 40 godina, često razvedene, koji zbog povoljnih starih ugovora mogu da priušte i dva domaćinstva. U slučaju prekida veze, kako kaže, teško bi pronašli sličan stan po istoj ceni.
Braun ocenjuje da model iz Majnca ne rešava suštinski problem.
– Za učesnike razmene to se, naravno, isplati. Ali model se bori samo sa simptomima, a ne sa uzrocima problema – navodi on.
On upozorava i da bi šira primena takvog sistema mogla da smanji sredstva za novu gradnju i obnovu postojećeg fonda stanova, dok visoke kirije kod novih ugovora, prema njegovim rečima, proizilaze iz kombinacije visokih troškova i nedostatka stanova, za šta su delimično odgovorni i država i lokalne vlasti kroz regulaciju gradnje.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)