Dok većina turista Australiju zamišlja kroz prizore beskrajnih plaža, surfovanja i modernih gradova poput Sidneja ili Melburna, sve više putnika odlučuje se za potpuno drugačije iskustvo,volontiranje u prihvatilištima za povređene i napuštene kengure. Ovakav vid putovanja poslednjih godina postaje izuzetno popularan među mladima koji žele da kombinuju avanturu, boravak u prirodi i humanitarni rad, a pritom značajno smanje troškove boravka u Australiji.
Širom zemlje postoje brojna utočišta i rezervati za divlje životinje koji otvaraju vrata međunarodnim volonterima spremnim da pomognu u svakodnevnoj brizi o australijskim životinjama. Među najtraženijim iskustvima nalazi se upravo rad sa mladim kengurima, poznatim kao “joeys“, koji često ostaju bez majki nakon saobraćajnih nesreća, požara ili drugih opasnosti koje ugrožavaju australijsku divljinu.
Svakodnevica u prihvatilištu
Volonteri u ovim centrima imaju veoma važnu ulogu u procesu oporavka životinja. Njihov dan najčešće počinje rano ujutru pripremom hrane i hranjenjem mladunaca na flašicu. Joey kenguri zahtevaju gotovo neprekidnu pažnju, naročito u prvim mesecima života, pa volonteri često provode sate noseći ih u specijalnim torbama koje im pružaju osećaj sigurnosti sličan majčinoj vreći.
Pored hranjenja, svakodnevne obaveze uključuju čišćenje prostora za životinje, održavanje skloništa, pranje ćebadi i opreme, ali i fizičke poslove poput popravljanja ograda ili uređenja prirodnih prostora u kojima se kenguri rehabilituju pre povratka u divljinu.
Iako posao može biti naporan, mnogi volonteri tvrde da iskustvo bliskog kontakta sa australijskim životinjama nadoknađuje sav trud. Posebno emotivni trenuci nastaju kada se oporavljeni kenguri vrate u prirodno stanište.
Mesta koja privlače volontere iz celog sveta
Pojedini regioni Australije postali su poznati upravo po ovakvim programima. U mestu Trentam, u saveznoj državi Viktorija, brojna manja prihvatilišta specijalizovana su za negu mladih kengura i drugih torbara. Ovaj mirni kraj okružen šumama i prirodom posebno privlači putnike koji žele autentičan boravak daleko od velikih gradova.
S druge strane, Moorine Rock u Zapadnoj Australiji, poznat je po velikim utočištima za divlje životinje, gde volonteri često rade sa većim brojem spasenih kengura, emua i drugih autohtonih vrsta.
Mnogi programi smešteni su u izolovanim ruralnim oblastima, pa volontiranje istovremeno pruža retku priliku da se doživi svakodnevni život lokalnog stanovništva.
Rad nekoliko sati dnevno, u zamenu za smeštaj i hranu
Jedan od razloga popularnosti ovih programa jeste činjenica da volonteri uglavnom dobijaju besplatan smeštaj i obroke. U proseku rade između četiri i pet sati dnevno, pet dana nedeljno, dok ostatak vremena mogu koristiti za istraživanje prirode, putovanja ili odmor.
Za mnoge mlade putnike ovo predstavlja način da znatno produže boravak u Australiji bez velikih troškova. Umesto skupih hostela i restorana, učesnici žive u okviru rezervata ili na seoskim imanjima, često u veoma jednostavnim ali autentičnim uslovima.
Osim finansijske koristi, ovakav način putovanja donosi i dublje iskustvo zemlje. Volonteri ne upoznaju samo turističke atrakcije, već i svakodnevne izazove očuvanja australijske prirode, koja je poslednjih godina ozbiljno pogođena klimatskim promenama, požarima i gubitkom staništa.
Ko može da učestvuje?
Za većinu programa potrebna je Working Holiday Visa, koja mladim strancima omogućava privremeni rad i duži boravak u Australiji. U pojedinim slučajevima moguće je volontirati i sa turističkom vizom, posebno kada je reč o kratkoročnim programima, ali uslovi zavise od organizacije i trajanja angažmana.
Organizatori uglavnom traže punoletne osobe spremne na fizički rad, boravak u prirodi i odgovoran odnos prema životinjama. Prethodno iskustvo često nije neophodno, jer se osnovna obuka dobija po dolasku.
Komentari (0)