NATO je ostao van američko-izraelskog rata u Iranu, ali je taj sukob ipak razotkrio pukotine u odbrani saveza koje bi mogle da ga dovedu u ozbiljne poteškoće u slučaju, piše Politiko – ruskog napada.
„Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku nisu odvojeni fenomeni; iz oba se može mnogo naučiti kada razmišljamo o ratovima budućnosti. Ove zajedničke lekcije trebalo bi da nas dovedu do boljeg razumevanja kako da usmerimo razvoj vojnih sposobnosti“, rekao je general Dominik Tardif, zamenik načelnika francuskog vazduhoplovstva.
Evropski vojni zvaničnici uveliko govore da bi Rusija mogla da bude u poziciji da napadne neku članicu saveza do 2029. godine, naglašavajući hitnu potrebu za borbenom spremnošću i političkom kohezijom unutar saveza.
Politiko je razgovarao sa dvanaest diplomata, sadašnjih i bivših NATO zvaničnika i eksperata za odbranu – od kojih je nekima omogućena anonimnost kako bi mogli slobodno da govore o osetljivoj temi – kako bi identifikovao pet slabosti saveza koje je razotkrio rat na Bliskom istoku.
Nedostatak municije
Rat u Iranu je na veoma jasan način razotkrio nestašicu municije u NATO-u.
Sjedinjene Američke Države potrošile su oko polovinu svojih ukupnih zaliha ključnih Patriot PVO raketa, dok su francuski zvaničnici upozorili da su zalihe njihovih Aster i Mica raketa počele da se smanjuju već u prve dve nedelje rata.
Odbrambene kompanije poput Rheinmetall-a i MBDA takođe ukazuju na nagli rast potražnje i moguće nestašice u budućnosti.
Ako SAD nastavi da preusmerava pažnju ka Indo-Pacifiku, „doći će do značajnog povlačenja kapaciteta iz Evrope“, rekao je jedan visoki NATO diplomata.
„Imamo premalo tih kapaciteta”, naveo je.
Bez promene kursa u NATO-u, Rusija bi „mogla brzo da nas ekonomski i vojno nadmaši u ratu“, upozorio je Kalvin Bejli, poslanik britanske vladajuće Laburističke partije i član odbora za odbranu u britanskom parlamentu.
S obzirom na to da Moskva proizvodi „6.000 do 7.000“ jednokratnih napadnih dronova mesečno, NATO saveznici bi ostali bez visoko vrednih PVO sistema u roku od „nekoliko nedelja“, rekao je Džastin Bronk, viši istraživač na Kraljevskom institutu za odbrambene studije.
To stvara „hitnu potrebu za jeftinijim presretačima vazdušnih ciljeva“, dodao je on, uz ocenu da NATO treba da se okrene alternativama Patriot sistemu, kao što je AGR-20 laserski navođena raketa, i da razvija pasivnu odbranu poput ojačanih betonskih hangara za avione.
Nedostatak municije u savezu biće jedna od ključnih tema na julskom samitu NATO lidera, prema rečima sagovornika Politika, upućenog u dešavanja.
Vazdušna inferiornost
Sposobnost Irana da nastavi da napada susedne zalivske države sa više od 5.000 raketnih i dron napada, uprkos američkoj vazdušnoj kampanji, pokazuje koliko je problematično očekivanje “da možete bombardovati jednu zemlju i time je naterati na pokornost“ korišćenjem konvencionalne avijacije, rekao je Piter Vezeman, viši istraživač u Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira.
Kao odgovor na to, NATO mora da preispita koncept vazdušne dominacije i da traži kreativna rešenja za odvraćanje Rusije, poput pojačanih ulaganja u oružja za precizne udare velikog dometa, koja bi mogla da gađaju rusku proizvodnju dronova i vojne ciljeve duboko na teritoriji zemlje, rekao je Bronk.
„Ako uspemo da uspostavimo vazdušnu superiornost nad spornim prostorom, onda čak i Evropa sama može da nanese razorne gubitke ruskim snagama na terenu“, rekao je on, predlažući jačanje nabavke američkih AGM-88G raketa, koje imaju domet do 300 kilometara.
Rat u Iranu već je pokrenuo nove diskusije unutar NATO-a o potrebi za većim kapacitetima za udare u dubinu teritorije, rekli su dvojica diplomata iz saveza, dok ove godine počinju pregovori o narednom četvorogodišnjem ciklusu odbrambenog planiranja organizacije.
Nedovoljno snažne mornarice
Ograničeno angažovanje Evrope u pomoći saveznicima u Zalivu takođe je pokazalo ozbiljan nedostatak ulaganja u mornarice NATO-a.
Najjasniji primer je Ujedinjeno Kraljevstvo. Nakon što je trebalo tri nedelje da razmesti svoj razarač HMS Dragon prema Mediteranu, brod je vraćen u luku zbog tehničkog kvara.
To nije iznenađujuće, piše Politiko.
Načelnik britanske mornarice general Gvin Dženkins prošlog meseca je priznao da Kraljevska mornarica nije spremna za rat, navodeći da i drugi saveznici zaostaju.
Kanadski premijer Mark Karni ranije je izjavio da je manje od polovine njihove flote operativno.
„Od 2022. godine mnogo više smo se fokusirali na kopnene snage… a sada odjednom primećujemo da je raspoloživost flote u okviru NATO-a zaista prilično loša“, rekao je bivši NATO zvaničnik Ed Arnold.
U bilo kakvom sukobu sa Moskvom, mornarice bi bile ključne za lov na podmornice u blizini ruske severne obale Koljskog poluostrva i za neutralisanje brodova opremljenih krstarećim raketama dugog dometa tipa Kalibr, rekao je Sidart Kaushal, stručnjak za pomorsku bezbednost u RUSI.
NATO takođe mora da unapredi zajedničke kapacitete za održavanje brodova, rekao je on, kao i da reši manjak osoblja i investira u fleksibilne brodove koji se mogu prilagoditi različitim misijama – po uzoru na holandski program višenamenskog pomoćnog broda (Multifunctional Support Ship).
Trajna nejedinstvenost
Rat je takođe produbio pukotine unutar NATO-a – pri čemu su evropske zemlje odbile zahteve američkog predsednika Donalda Trampa za vojnu podršku, što je navelo Vašington da razradi opcije za moguće mere odmazde.
To izaziva novu zabrinutost unutar saveza, rekli su dvojica NATO diplomata.
U međuvremenu, Tramp je nastavio da kritikuje NATO, više puta ga nazivajući „papirnim tigrom“.
Rizik nakon Irana, dodao je Arnold, jeste da „predsednik može da kaže: ‘Ovog puta se nećemo uključiti’“, ili da se angažuje samo kroz ograničeno vojno raspoređivanje u slučaju ruske invazije.
Kao odgovor na to, evropske prestonice moraju da usvoje isti „transakcioni pristup“ kao Tramp, rekao je Anders Fog Rasmusen, bivši generalni sekretar NATO-a.
One bi trebalo jasno da povežu svoju podršku u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza sa američkom posvećenošću NATO-u.
On je takođe upozorio protiv nastavka politike “umirivanja Trampa”, koja je ključni element pristupa sadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea prema američkom predsedniku.
„Vreme za laskanje je prošlo“, rekao je Rasmusen.
“Ukrajina je važna”
U roku od nekoliko dana od početka rata u Iranu, Ukrajina je poslala svoje stručnjake za dronove, koji imaju iskustvo u korišćenju domaćih presretača za obaranje iranskih dronova tipa Šahed koje koristi Rusija, kako bi pomogli zemljama širom Bliskog istoka.
Kijev je potom sklopio i desetogodišnja odbrambena partnerstva sa državama Zaliva.
NATO je brzo proširio institucionalne veze sa Ukrajinom, od zajedničkog centra za obuku i istraživanje u Poljskoj, do vojnih poseta Kijevu i novoformiranog industrijskog programa za preuzimanje inovativnih tehnologija iz Ukrajine, nazvanog UNITE-Brave NATO.
Savez bi sada trebalo da radi na uspostavljanju „pojasa“ protivdronovskih kapaciteta bliže granici sa Rusijom, kao prve linije odbrane, rekao je Bronk.
Takođe bi mogao dodatno da produbi industrijsku saradnju sa Ukrajinom, rekli su dvojica NATO diplomata, uključujući i veće finansiranje programa UNITE-Brave.
„Ukrajina deluje kao pružalac bezbednosti“, rekao je treći NATO diplomata.
Rat u Iranu je to „potvrdio“, smatraju sagovornici Politiko.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)