Ako svakodnevno konzumirate beli hleb, verovatno se pitate kakav uticaj ta navika ima na zdravlje. Iako je decenijama jedna od najzastupljenijih namirnica u domaćinstvima, beli hleb često prati loša reputacija, zbog čega ga mnogi zamenjuju integralnim i drugim celovitim proizvodima. Ipak, stručnjaci ističu da stvarni efekti zavise pre svega od ukupne ishrane.
Šta zapravo sadrži beli hleb?
Pre nego što se beli hleb proglasi nezdravim, važno je razumeti šta znači rafinisano brašno. Dijetetičarka Valeri Kalen objašnjava da se tokom obrade uklanjaju mekinje i klice zrna, zbog čega beli hleb sadrži manje vlakana, vitamina i minerala u odnosu na integralne varijante.
– Beli hleb ima lošu reputaciju, ali često neopravdano – navela je ona.
To, međutim, ne znači da je bezvredan. Naprotiv, u određenim situacijama može biti koristan.
– Beli hleb se brže vari, pa može biti dobar izbor kada je potrebna brza energija, na primer pre treninga ili druge fizičke aktivnosti – objasnila je Kalen.
U Evropi se mnogi industrijski proizvedeni hlebovi dodatno obogaćuju vitaminima B grupe, folnom kiselinom i gvožđem, mada to zavisi od proizvođača. Jedna kriška belog hleba u proseku sadrži 70 do 80 kalorija, 13 do 15 grama ugljenih hidrata, oko dva do tri grama proteina i vrlo malo vlakana.
Uticaj svakodnevne konzumacije zavisi od količine i kombinacije sa drugim namirnicama.
Kratkoročni efekti
Zbog niskog sadržaja vlakana, beli hleb se brzo vari, što može dovesti do naglog skoka šećera u krvi, ali i brzog pada energije i osećaja gladi.
– Kada pojedete beli hleb bez drugih namirnica, lako se može dogoditi da ogladnite već nakon sat ili dva – objasnila je nutricionistkinja Koko Pierel.
Reakcije, međutim, nisu iste kod svih. Dok neki ne primećuju razliku, drugi mogu osetiti umor, glad ili želju za slatkišima ubrzo nakon obroka. Zbog toga stručnjaci preporučuju kombinovanje belog hleba sa proteinima, zdravim mastima i vlaknima, poput sendviča sa ćuretinom, sirom i povrćem ili tosta sa jajima i avokadom.
Dugoročni efekti
Problem nastaje kada beli hleb postane osnov ishrane, uz nedovoljan unos povrća, voća, mahunarki i integralnih žitarica.
– Ako se godinama unosi mnogo rafinisanih ugljenih hidrata, a malo vlakana, povećava se rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i drugih metaboličkih poremećaja – rekao je Majkl Mičelis.
On naglašava da ključni problem nije sam beli hleb, već ono što se njegovom konzumacijom izostavlja iz ishrane.
– Ako beli hleb zamenjuje povrće, ovsene pahuljice, mahunarke ili integralne proizvode, tada nastaje problem. Ali ako je deo raznovrsne i uravnotežene ishrane, nema razloga za zabrinutost – dodao je.
Kome beli hleb može odgovarati?
U pojedinim slučajevima beli hleb može biti bolji izbor od integralnog. Osobama sa sindromom iritabilnog creva, Kronovom bolešću, ulceroznim kolitisom ili osetljivim digestivnim sistemom često više odgovara upravo beli hleb, jer se lakše vari.
Takođe, može biti koristan tokom oporavka od stomačnih tegoba, proliva ili virusnih infekcija, kada se preporučuje lakša ishrana.
Kako ga uklopiti u zdravu ishranu?
Stručnjaci savetuju da beli hleb nije potrebno potpuno izbaciti, već ga pravilno kombinovati sa drugim namirnicama.
– Najveća greška je misliti da je jedan sastojak kriv za sve. Nije problem u jednoj kriški hleba, već u ukupnim navikama – zaključio je Mičelis.
Dodaje se da kombinovanje belog hleba sa jajima, sirom, tunjevinom, piletinom, humusom, avokadom ili povrćem može doprineti sporijem varenju, dužem osećaju sitosti i stabilnijem nivou šećera u krvi.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)