Lagard upozorava na ekonomsku katastrofu zbog rata: “Posledice će se osećati dugo vremena”

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard kritikovala je ocenu američkog ministra finansija Skota Besenta da bi ekonomske posledice rata sa Iranom bile kratkotrajne, prenosi Bloomberg, pozivajući se na upućene izvore.

Tokom zatvorenog video sastanka sa guvernerima centralnih banaka i ministrima finansija i energetike zemalja G7, Lagard je upozorila da će efekti sukoba trajati znatno duže.

– Posledice će se osećati dugo vremena jer je toliko toga već uništeno – naveli su izvori, prenosi Bloomberg.

Sa druge strane, Besent je ocenio da je poremećaj na tržištu nafte, izazvan zatvaranjem Ormuskog moreuza, privremen i da je snabdevanje dovoljno stabilno, uz očekivanje da će moreuz uskoro ponovo biti otvoren.

Lagard je ranije upozorila da Evropska centralna banka očekuje rast inflacije do 6,3 odsto, uz napomenu da su te projekcije zasnovane na ozbiljnim poremećajima u snabdevanju energijom koji bi mogli potrajati do kraja 2026. godine, kao i na daljem uništavanju infrastrukture.

– Suočavamo se sa pravim šokom – to je verovatno iznad onoga što možemo da zamislimo u ovom trenutku – izjavila je Lagard u intervjuu za Economist.

Govoreći o energetskom sektoru, upozorila je da je šteta već značajna.

– Kada je reč o vađenju nafte, rafinerijama i distribuciji, previše je već oštećeno i nema načina da se to obnovi za nekoliko meseci – naglasila je ona.

Bloomberg podseća da ovo nije prvi sukob Lagard sa američkim zvaničnicima ove godine, navodeći da je u januaru napustila govor američkog ministra trgovine Hauarda Lutnika na Svetskom ekonomskom forumu, ocenivši njegovu retoriku kao previše kritičnu prema Evropi.

Zemlje G7 su nakon sastanka saopštile da su spremne da preduzmu sve neophodne mere kako bi očuvale stabilnost i bezbednost energetskog tržišta, uz naglasak na koordinisanu akciju radi ublažavanja posledica sukoba u Zalivu i zaštite globalne ekonomske stabilnosti.

Bloomberg navodi da ova neslaganja odražavaju rastuće tenzije između SAD i Evrope u uslovima rasta cena energije i povećanih rizika za globalne lance snabdevanja, uz napomenu da je inflacija u evrozoni u martu ubrzala najbržim tempom od 2022. godine.