Kome treba sunce u 6 ujutru? To je ključno pitanje kada se pomene da je Srbija u “pogrešnoj” vremenskoj zoni. Mi smo zemlja na istoku Evrope, koja živi po zapadnom vremenu – pomeranje za jedan sat donelo bi više svetla, bolji ritam i moderniji svakodnevni život.
Iako se na prvi pogled čini da je pitanje vremenske zone tehničko i gotovo nevažno, ono u praksi duboko utiče na svakodnevni život građana. Srbija se danas nalazi u Centralnoevropskoj vremenskoj zoni (CET), zajedno sa državama poput Nemačke, Austrij, Italije, ali i Španije. Međutim, geografski gledano – Srbija tamo zapravo ne pripada.
Naime, teritorija naše države prostire se znatno istočnije od „idealne“ CET zone, bliže vremenskom pojasu koji koriste Grčka, Bugarska i Rumunija. To u praksi znači da sunce u Srbiji izlazi i zalazi ranije nego što bi „sat pokazivao“. Drugim rečima – živimo po vremenu koje kasni za prirodom. Zato je pitanje da li pravimo grešku kada prelazimo na zimsko računanje vremena.
U Beograd se to jasno vidi: leti svitanje dolazi veoma rano, često pre nego što većina ljudi započne dan, dok se mrak spušta ranije nego što bi mogao. Večeri su kraće, a dragoceno dnevno svetlo ostaje neiskorišćeno. Upravo tu se otvara pitanje – da li je vreme da Srbija pomeri svoj sat unapred?
Prelazak na takozvani „CET +1“, odnosno vremensku zonu UTC+2 zimi i UTC+3 leti, nije nikakva naučna fantastika. Reč je o standardnoj zoni koja već funkcioniše u delu Evrope. Mnogi se pitaju, da li bi uslađivanje Srbije s geografskim položajem donelo probleme, ali tehnički gledano, promena bi bila jednostavnija nego što se misli.
Dovoljno je doneti zakonsku odluku i uskladiti sisteme – od saobraćaja do bankarstva. Savremena tehnologija takve promene registruje gotovo automatski.
Argumenti za ovakav potez su brojni. Pre svega, Srbija bi dobila duže i svetlije večeri. Nakon radnog vremena, građani bi imali više vremena za boravak napolju, sport, šetnje i društveni život. Ugostiteljstvo i turizam bi profitirali, a kvalitet života bio bi vidno unapređen.
Sa druge strane, najčešći argument protiv odnosi se na zimu i kasnije svitanje. Ipak, postavlja se pitanje – da li je važnije imati svetlije jutro ili duži, iskorišćeniji dan? Savremeni stil života sve više favorizuje popodnevne i večernje aktivnosti, dok rano jutarnje svetlo često ostaje neiskorišćeno.
Šta znači “CET + 1” za Srbiju?
To je praktično isto što koriste zemlje poput Bugarske, Grčke, Rumunije..
Kako bi izgledao život u praksi?
Leti
Sunce bi izlazilo i zalazilo kasnije:
Svitalo bi oko 5:30 → 6:30
Mrak bi padao oko 20:30 → 22:00
Više svetla uveče — ljudi to obično vole.
Zimi
Tu nastaje problem:
Svitalo bi tek oko 7:30 → 8:30
U nekim danima čak i bliže 9:00
To znači:
– deca idu u školu po mraku
– radni dan počinje u mraku
– biološki ritam može da trpi
To može da napravi:
– komplikacije u trgovini i poslovanju
– zbunjenost u transportu (vozovi, letovi)
– dodatno prilagođavanje za firme koje rade sa EU
Prednosti i mane
Prednosti:
– duži dani (više svetla posle posla)
– potencijalno bolji turizam i ugostiteljstvo
– više “aktivnog vremena” uveče
Mane:
– kasno svitanje zimi (veliki minus)
– lošiji bioritam (istraživanja pokazuju da jutarnje svetlo ima veću ulogu)
– razlika u odnosu na glavne EU partnere
BONUS VIDEO
Komentari (0)