U svetu biohakovanja i potrage za dugovečnošću, nekadašnji neprijatelj broj jedan“ javnog zdravlja“, dobija novo lice. Nikotin,supstanca decenijama vezivana gotovo isključivo za cigarete i zavisnost,sada se, u određenim krugovima, promoviše kao potencijalni saveznik mozga i moguće sredstvo za usporavanje starenja.
Ipak, stručnjaci upozoravaju,između terapijske mikrodoze, i štetne navike postoji tanka linija.
Šta je zapravo nikotin?
Nikotin je prirodni alkaloid koji se nalazi u biljci duvana, ali i u drugim pripadnicima porodice pomoćnica,poput krompira, paradajza, patlidžana i paprike, mada u znatno manjim količinama.
Najčešće se unosi putem cigareta, nargile, bezdimnog duvana ili elektronskih cigareta. Međutim, dostupan je i u farmaceutskim oblicima,flasterima, žvakama i pastilama koji se primarno koriste kao pomoć pri odvikavanju od pušenja.
Važno je naglasiti da je nikotin izrazito adiktivan, posebno kada se brzo unosi u organizam, kao prilikom pušenja. Stručnjaci ističu da potencijal za razvoj zavisnosti može biti uporediv sa supstancama poput kokaina, heroina ili amfetamina. Iako upravo nikotin održava zavisnost od duvana, on nije glavni uzročnik karcinoma i teških plućnih oboljenja za to su odgovorne hiljade drugih toksičnih jedinjenja iz duvanskog dima.
Kako deluje na organizam?
Nakon ulaska u telo, nikotin se brzo apsorbuje u krvotok i stiže do mozga za svega nekoliko sekundi. Tamo pre svega deluje kao stimulans,podstiče lučenje adrenalina, ubrzava rad srca, povišava krvni pritisak i disanje.
Istovremeno povećava nivo dopamina, neurotransmitera povezanog sa osećajem zadovoljstva, kao i noradrenalina, koji utiče na budnost i koncentraciju. Povećava se i aktivnost acetilholina, važnog za pažnju i kognitivne funkcije.
Međutim, efekti nisu jednostrani. Nakon početnog stimulativnog talasa, nikotin može imati i sedativni efekat, smanjujući napetost i osećaj stresa,što delimično objašnjava zašto mnogi posežu za cigaretom u trenucima nervoze.
Jedan od najpoznatijih zagovornika kontrolisane upotrebe nikotina je Dejv Asprej, preduzetnik koji se često navodi kao pionir biohaking pokreta. On pravi jasnu razliku između pušenja i, kako kaže, “farmaceutskog, prečišćenog nikotina“.
Asprej koristi male doze,najčešće 1 do 2 miligrama, putem pastila ili flastera, što je približno desetina količine nikotina u jednoj cigareti. Naglašava da nikada ne puši niti koristi vejp uređaje.
Nikotin, tvrdi, primenjuje strateški,tokom dugih sesija pisanja, snimanja ili u situacijama kada je neophodna pojačana mentalna budnost, poput savladavanja džet-lega. Istovremeno, izbegava ga kada je pod stresom, kada koristi druge stimulanse ili tokom intenzivnog fizičkog napora i sauna tretmana, zbog mogućeg dodatnog opterećenja kardiovaskularnog sistema.
Njegova poruka je jasna,nikotin treba koristiti kao alat, a ne kao oslonac, piše New York Post.
Postoje li naučni dokazi?
Istraživanja o potencijalnim kognitivnim benefitima nikotina postoje, ali su i dalje ograničena.
Pregled 41 studije iz 2010. godine pokazao je značajno poboljšanje pažnje i pamćenja kod ispitanika koji su koristili nikotin u kontrolisanim uslovima. Studija iz 2012. potvrdila je pozitivne efekte na pažnju, radnu memoriju i brzinu obrade informacija, kako kod zdravih odraslih, tako i kod osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem.
Istraživanje iz 2021. godine na osobama starosti od 60 do 75 godina ukazalo je da su ispitanici sa nižim početnim kognitivnim rezultatima pokazali napredak nakon primene nikotina, što otvara pitanje njegove moguće uloge u očuvanju mentalne funkcije u starijem dobu.
S druge strane, studije na životinjama pokazuju da izlaganje nikotinu tokom trudnoće ili adolescencije može imati suprotne efekte,povećanu impulsivnost, slabiju koncentraciju i sklonost anksioznim i depresivnim ponašanjima.
Pregled studija iz 2020. godine naglasio je da efekti nikotina kod ljudi značajno variraju u zavisnosti od doze, učestalosti i vremena primene.
Može li nikotin usporiti starenje?
Pitanje dugovečnosti ostaje otvoreno. Istraživanje iz 2023. sugeriše da niske doze nikotina mogu doprineti efikasnijem korišćenju energije u ćelijama, podstaći rast nervnih ćelija i smanjiti zapaljenske procese u nervnom sistemu. U nekim modelima primećena je i zaštita motornih funkcija tokom starenja.
Postoje i indicije da nikotin može imati neuroprotektivnu ulogu kod bolesti poput Parkinsonove, potencijalno usporavajući napredovanje oštećenja neurona. Ispituje se i njegova primena u terapiji depresije, ADHD-a, Turetovog sindroma i šizofrenije.
Ipak, dugoročne studije o bezbednosti nikotina kod osoba koje ga koriste van konteksta pušenja praktično ne postoje. Kardiovaskularni rizik, probavne tegobe, vrtoglavica i razvoj zavisnosti i dalje su realna opasnost.
Iako pojedine studije ukazuju na potencijalne koristi, stručnjaci naglašavaju da nikotin nije bezazlena supstanca. Razlika između terapijske primene i razvoja zavisnosti može biti minimalna, a dugoročni efekti još uvek nisu dovoljno istraženi.
Za sada, nikotin u kontekstu dugovečnosti ostaje na granici između naučne hipoteze i eksperimenta entuzijasta. Obećanja postoje,ali su brojna i nepoznata.
Komentari (0)