Kretanje po poledici zahteva dodatni oprez, jer i najmanji pogrešan korak može dovesti do klizanja i povreda. Pravilno hodanje može značajno smanjiti rizik od pada, čak i kada su trotoari zaleđeni.
Pre svega, važno je usporiti. Po poledici se ne hoda brzo niti žurno, već sitnim i sigurnim koracima. Stopala treba postavljati ravno na podlogu, celim đonom, bez oslanjanja samo na prste ili pete. Težište tela treba blago pomeriti unapred, kao da se lagano naginjete u smeru kretanja, što pomaže održavanju ravnoteže.
Koraci treba da budu kratki, gotovo klizni, slično hodu pingvina. Na taj način se smanjuje pritisak na jednu tačku i povećava stabilnost. Ruke je najbolje držati blago raširene uz telo, a ne u džepovima, kako bi mogle da posluže za balansiranje u slučaju proklizavanja.
Posebnu pažnju treba obratiti na nizbrdice, stepenice i prelaze između suvog i zaleđenog tla. Na stepenicama se uvek treba pridržavati za gelender, a ako je moguće, birati delove staze gde ima snega, jer sneg često pruža bolje trenje od golog leda.
Obuća igra ključnu ulogu. Cipele ili čizme sa meki gumenim đonom i izraženim reljefom (dubokim šarama) pružaju znatno bolju stabilnost od ravnih i glatkih đonova. Ako postoji mogućnost, dodatni protivklizni ulošci ili navlake za obuću mogu biti od velike pomoći.
Ukoliko ipak dođe do klizanja, važno je pokušati da se pad ublaži savijanjem kolena i spuštanjem tela, kako bi se izbegle ozbiljnije povrede. Najvažnije je ostati smiren i ne praviti nagle pokrete.
Pažnja, strpljenje i pravilan hod najbolja su zaštita na poledici, naročito tokom zimskih dana kada su nezgode najčešće.
Komentari (0)