Američki predsednik Donald Tramp poručio je da su Sjedinjene Američke Države spremne na dalje oštre poteze, kako u Venecueli, tako i prema Iranu, ukoliko se, prema njegovim rečima, ne obezbedi saradnja i poštovanje osnovnih bezbednosnih i političkih zahteva.
Govoreći novinarima u predsedničkom avionu “Air Force One“, Tramp je izjavio da bi SAD mogle da izvedu i novi vojni udar na Venecuelu nakon hapšenja predsednika te zemlje Nikolasa Madura, ukoliko preostali članovi venecuelanske vlade ne budu sarađivali u nastojanjima Vašingtona da se stanje u toj zemlji “dovede u red“. On je naveo da su SAD posle dešavanja tokom vikenda “preuzele kontrolu“ nad Venecuelom i dodao da su, kako je rekao, upravo Sjedinjene Američke Države “glavne“ u toj zemlji.
– Razgovaramo sa ljudima koji su upravo položili zakletvu. Ne pitajte me ko je glavni, jer ću vam dati odgovor koji će biti veoma kontroverzan – naveo je Tramp, odgovarajući na pitanje da li je razgovarao sa privremenom liderkom, odnosno potpredsednicom Venecuele Delsi Rodrigez.
Američki predsednik je prethodno izjavio da američke trupe neće biti stacionirane u Venecueli dokle god Delsi Rodrigez sarađuje sa Vašingtonom. On je naveo da je sa njom više puta razgovarao i da ona, kako je rekao, “razume situaciju“, dodajući da je Rodrigez položila zakletvu kao privremena liderka zemlje.
Sjedinjene Američke Države su u subotu, oko dva sata posle ponoći po lokalnom vremenu, izvele vojnu operaciju u Karakasu tokom koje su uhapsile Nikolasa Madura i njegovu suprugu Siliju Flores. Oni su potom prebačeni u pritvorsku jedinicu u Njujorku, gde će im se suditi po optužnici za krijumčarenje narkotika. Nova, četvrta po redu optužnica, koja obuhvata i Madurovog sina, odnosi se na dodatne nezakonite aktivnosti od 2020. godine.
Istovremeno, Tramp je u odvojenoj izjavi upozorio Iran da će se suočiti sa “veoma snažnim udarcem“ ukoliko tokom aktuelnih protesta u toj zemlji dođe do ubijanja demonstranata. On je rekao da SAD pažljivo prate situaciju i poručio da bi nasilje nad građanima imalo ozbiljne posledice po Teheran.
Protesti u Iranu započeli su 28. decembra prošle godine u Teheranu, nakon što su trgovci zatvorili radnje zbog hiperinflacije i teške ekonomske situacije, a ubrzo su prerasli u širi pokret sa političkim zahtevima. Prema zvaničnim podacima, u demonstracijama je stradalo najmanje 12 osoba, dok organizacije za ljudska prava navode da je broj poginulih najmanje 16. Reč je o najvećem talasu protesta u Iranu od kraja 2022. godine, nakon smrti Mahse Amini u pritvoru.
Komentari (0)