Evropskoj uniji biće potrebno najmanje godinu dana da pronađe način kako da primeni svoj robusni digitalni zakon na suzbijanje rizika povezanih sa ChatGPT-jem, piše Politico.
Upotreba ovog sistema veštačke inteligencije naglo je porasla širom Evrope, a OpenAI je ovog meseca saopštio da je prešao važan prag za regulatorni nadzor. Naime, ChatGPT-jev pretraživač sada koristi više od 120 miliona ljudi mesečno, potvrdila su dva zvaničnika Evropske komisije.
Ipak, regulatori još nisu odlučili kako da ChatGPT tretiraju u okviru Zakona o digitalnim uslugama (DSA), koji je na snazi od početka 2024. godine, a koji obavezuje platforme da umanje rizike za korisnike. Prema rečima visokog zvaničnika Komisije, odluka se ne očekuje pre sredine 2026. godine.
Slučaj ChatGPT-ja biće test sposobnosti EU da se izbori sa rizicima koje donose veliki jezički modeli, koji ubrzano postaju svakodnevni deo života, poput klasičnih internet pretraživača.
Kašnjenje, navodi Politico, pokazuje da je zakon osmišljen pre nego što je ChatGPT postao globalni fenomen, pa njegove definicije ne obuhvataju jasno AI četbotove – što Brisel može dovesti u situaciju da zaostane za tehnološkim razvojem.
OpenAI je nedavno priznao da oko 1,2 miliona korisnika nedeljno ima razgovore sa ChatGPT-jem koji ukazuju na samoubilačke misli, i da “u retkim slučajevima model možda ne reaguje na odgovarajući način u tako osetljivim situacijama“.
– Za industriju koja je navikla na dobrovoljne okvire za bezbednost veštačke inteligencije i samostalno postavljene standarde, zakonski obavezujući režim dužne pažnje iz DSA-a mogao bi da bude ozbiljan test stvarnosti – izjavio je Matijas Vermeulen, direktor briselske advokatske kancelarije i konsultantske agencije “AWO Agency”.
– OpenAI će morati značajno da podigne nivo svog rada i više neće moći da se izvuče sa jednostavnim “copy-paste“ pristupom onoga što sada radi – dodao je Vermeulen.
Kompanija nije direktno odgovorila na kritike, već je uputila na svoje onlajn stranice sa informacijama o usklađivanju sa DSA-om. Takođe je precizirala da se brojka od 120 miliona odnosi samo na korisnike funkcije pretrage, a ne na ceo servis.
Šta sledi?
ChatGPT već potpada pod Zakon o veštačkoj inteligenciji (AI Act). Od avgusta, dužan je da procenjuje rizike i sprovodi mere ublažavanja, a u suprotnom može biti kažnjen sa do 15 miliona evra.
Međutim, broj korisnika sada ga svrstava među “velike platforme i pretraživače“, jer daleko premašuje prag od 45 miliona mesečnih korisnika utvrđen DSA-om. Kada bude zvanično klasifikovan, OpenAI bi mogao da se suoči sa kaznama i do šest odsto svog globalnog godišnjeg prihoda.
– ChatGPT nije bio “predviđen“ DSA-om, ali se “uklapa u jezik zakona“ – rekao je Martin Husovec, profesor prava na Londonskoj školi ekonomije.
Po strukturi zakona, EU platforme razvrstava kao vrlo velike onlajn platforme i pretraživače (VLOP/VLOSE), koji podležu najstrožim pravilima.
– Ključno pitanje je koliko široka treba da bude ta klasifikacija za ChatGPT – izjavio je Joris van Hoboken, profesor prava i stručnjak za upravljanje AI-jem na Slobodnom univerzitetu u Briselu.
Komisija bi mogla da ograniči obuhvat samo na funkciju pretrage, klasifikujući ChatGPT kao pretraživač, ili da proširi definiciju na ceo servis. Od toga zavisi i koje će obaveze OpenAI imati, kao i način na koji ih može ispuniti.
Prema DSA-u, kompanija mora da proceni rizike svog sistema – uključujući one koji se tiču izbora, javnog zdravlja i građanskih prava – i da o tome izvesti Komisiju u opsežnom izveštaju o usklađenosti. Što šira klasifikacija, to opsežniji izveštaj.
– Ove procene rizika obuhvataju “dizajn preporučivačkih sistema i druge relevantne algoritamske sisteme“ – stoji u zakonu.
Ako Komisija donese odluku sredinom 2026, DSA obaveze bi OpenAI mogle da pogode već krajem naredne godine.
Prema rečima Žoaa Pedra Kintajsa, profesora informacionog prava na Univerzitetu u Amsterdamu, OpenAI bi odluku mogao i da ospori, što bi dodatno produžilo postupak.
Preklapanje zakona
Još uvek nije jasno kako će se Zakon o veštačkoj inteligenciji i Zakon o digitalnim uslugama međusobno preklapati.
– Ova dva zakona su zamišljena da koegzistiraju u slučajevima kada je veštačka inteligencija integrisana u digitalne servise, poput Google-ovih AI pregleda. Ali nisu napravljeni imajući u vidu vertikalno integrisane AI provajdere kao što je OpenAI – kaže Kintajs.
Dva zakona se oslanjaju na različite sisteme procene rizika: “AI Act” klasifikuje modele po nivou rizika (neprihvatljiv, visok, ograničen, minimalan), dok DSA definiše četiri “sistemska rizika“, uključujući integritet izbora, javno zdravlje i osnovna prava.
Kintajs upozorava da ta dva okvira “nisu savršeno usklađena“, što može dovesti do praznina u načinu na koji kompanije, poput OpenAI-ja, procenjuju rizike svojih usluga.
Dodaje i da bi kompanija mogla imati koristi od pravila o bezbednosnom utočištu (safe harbor), prema kojima platforme i pretraživači nisu odgovorni za sadržaj koji korisnici objavljuju.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)