Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Svetog apostola Jakova, episkopa Jerusalimskog, jednog od dvanaestorice Hristovih apostola, poznatog po mudrim opomenama o poniznosti i pravednosti.
Sveti Jakov, nazivan i bratom Gospodnjim, bio je sin pravednog Josifa, muža Presvete Bogorodice. Predanje kaže da je, kada je Josif delio nasledstvo, jedini Jakov insistirao da deo pripadne i Isusu, zbog čega je i prozvan Njegovim bratom.
Živeo je izuzetno skromno — hranio se samo hlebom i vodom, a posle Hristovog Vaskrsenja, prema predanju, prvi ga je video vaskrslog. Kao episkop Jerusalima, Jakov je sastavio prvu hrišćansku liturgiju, koju su kasnije skratili Sveti Vasilije Veliki i Sveti Jovan Zlatoust.
U svojim besedama upozoravao je bogataše da budu ponizni i milostivi, jer će u suprotnom „proći kao cvet travni koji uvene kad ogreje sunce“. Podsećao je da je Bog izabrao „siromahe ovoga sveta“ da budu bogati verom, a vernicima poručivao da ne ukazuju čast bogatima na uštrb pravednih.
Govorio je i da će nepravda i pohlepa biti kažnjene:
„Vapaji plata radnika koje ste zakinuli doći će do ušiju Gospoda Savaota.“
Zbog svoje pravednosti i vere, čak su ga i Jevreji zvali Jakov Pravedni. Međutim, po naredbi prvosveštenika Anana, Jakov je tokom Pashe izveden pred narod na krov Hrama da govori protiv Hrista. Umesto toga, on je narodu svedočio o Hristu kao Sinu Božjem, zbog čega su ga sveštenici gurnuli s krova. Iako teško povređen, moleći se za svoje progonitelje, izgovorio je:
„Gospode, oprosti im, jer ne znaju šta čine.“
Ubrzo potom je preminuo, u 63. godini života.
Običaji i verovanja
Na današnji dan vernici se podsećaju važnosti dobrote i pomoći drugima – savetom, hranom ili delom. Veruje se da Sveti Jakov ispunjava molitve onima koji pokažu hrišćanske vrline i pomognu onima u nevolji.
Prema narodnom predanju, neudate devojke bi u ponoć trebalo da se umiju hladnom vodom, kako bi se zaštitile od zlih sila i obezbedile sebi zdravlje i plodnost.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)