Kovid 19 je privremeno zaustavio i vantelesnu oplodnju. Više od 3.500 parova zaustavljeno je na putu ka roditeljstvu. Kada je besplatna oplodnja u pitanju, najviše je pogodila žene koje su u međuvremenu napunile 42 godine.
Sa epidemijom korone, došlo je do promene algoritama lečenja parova koji imaju problem sa začećem. Profesor dr Aleksandar Ljubić, ginekolog akušer, napominje da su se naši lekari pridržavali preporuka svetskih i evropskih udruženja i našeg ministarstva da potpuno obustave proces vantelesne oplodnje.
“Male revizije pripremnih programa krenule su tokom aprila, da bi od 5. maja, prvo svetska i evropska udruženja, a onda i sve naše ustanove krenule u pripremu za rad sa dozvolom da pod određenim uslovima za pacijente, za osoblje i ustanove, mogu da krenu u procedure”, objašnjava dr Ljubić.
Uvedeni su određeni trijažni protokoli koji pacijente treba da podele na one kod kojih je odmah moguće raditi celu proceduru i na one kod kojih se ne može, ili na one koje treba dodatno ispitati na prisustvo antitela virusa.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
“Pacijenti popunjavaju upitnike dve nedelje pre nego što mi krećemo u proceduru i tokom svake etape procedure se ponovo uveravamo da se nešto nije promenilo”, dodaje doktor.
Generalno, u proceduru mogu da uđu svi oni pacijenti koji su negativni na trijažni upitnik i nemaju temperaturu. Pacijenti koji imaju neki od simptoma spadaju u grupu onih kod kojih će se ponoviti više testova kako bi se dokazalo da su negativni. Naravno, ispitivanje se odnosi i na ženu i na muškarca.
Sličan protokol važi i za svo osoblje koje radi u klinikama za vantelesnu oplodnju. Takođe, nova pravila su naložila da se moraju prilagoditi uslovi rada, broj osoblja koji može da bude u jednoj prostoriji u isto vreme, vremenski razmak između pojedinih pacijenata gde se striktno poštuje da samo jedan pacijent može da bude prisutan u prostoru i da mora da protekne određeni period vremena između dve procedure kako bi bio sterilisan ceo prostor.
“Uz sve to su uvedeni i određeni tehnološki zahtevi, kao što je broj izmena vazduha u jednom satu, kubatura, broj ljudi koji nečim rukuju i niz specifičnosti vezanih za rad same ustanove koje omogućavaju da sve procedure budu urađene što bezbednije”, napominje gost Jutarnjeg programa.
U momentu kada se koronavirus pojavio s obzirom na to da nauka nije imala gotovo nikakva saznanja o ovom problemu, dominirao je stav da se ne radi ništa po pitanju humane reprodukcije, čak ni prirodnim putem, dok se ne utvrdi da li se mogu pojaviti određeni negativni efekti. S obzirom na to da do sada najveći broj istraživanja nije uspeo da dokaže prisustvo virusa u ćelijama oko jajne ćelije ili semena ili u njima, došlo se do zaključka da nema povećane šanse da će embrion koji nastaje iz jajne ćelije i semena, u uslovima u kojima lekari ekstremno vode računa o kontaminaciji, dođe do kontakta sa virusom.
Zato parovi slobodno mogu da dođu i započnu proces oplodnje, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu profesor Aleksandar Ljubić.
Ko su hitni slučajevi za proces vantelesne oplodnje
Sa medicinske tačke gledišta, generalno postoje dve grupe žena kod kojih je lečenje hitno, a ne plansko.
Jednu grupu čine oni pacijenti koji imaju onkološki problem ili pojavu nekih malignih bolesti gde se zbog lečenja osnovne bolesti mora što pre uraditi nešto vezano za reprodukciju.
Drugu grupu čine pacijenti kojima popuštaju funkcije jajnika ili testisa i gde vreme veoma negativno utiče na šanse da se uspe. U tu grupu spadaju i pacijentkinje koje su navršile 42 godine, objašnjava dr Aleksandar Ljubić.
Izvor: RTS
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)