Astronomi sa opservatorije Pan-STARRS na Havajima ušli su u istoriju 2017. godine kada su otkrili Oumuamua, prvi ikada uočeni međuzvezdani objekat (MZO). Dve godine kasnije, međuzvezdana kometa 2I/Borisov postala je drugi poznati MZO. A 1. jula 2025, sistem za rano upozoravanje na asteroide u Rio Hurtadu otkrio je treći međuzvezdani objekat u našem Sunčevom sistemu – kometu sada poznatu kao 3I/Atlas.
Кao i njegovi prethodnici, dolazak ovog objekta izazvao je ogromno naučno interesovanje i doveo do predloga za misije koje bi mogle da se susretnu sa budućim MZO. Primeri takvih inicijativa su Projekat Lira, Istraživač međuzvezdanih objekata i misija Presretača kometa od Ese. Međutim, u nedavnoj studiji koju je predvodio prof. Abraham Loeb sa Harvard univerziteta, razmatra se mogućnost susreta sa 3I/Atlas pomoću sonde koja je već godinama u svemiru.
Prema njihovoj analizi, Nasina sonda Džuno mogla bi da presretne ovaj najnoviji međuzvezdani objekat kada se približi Jupiteru 16. marta 2026, pružajući čovečanstvu jedinstvenu priliku da iz blizine prouči jednu od najzagonetnijih klasa objekata u univerzumu.
Abraham Loeb je profesor na Harvardu, direktor Instituta za teoriju i proračune i Galileo projekta u okviru Centra za astrofiziku Harvard i Smitsonijan. U ovom radu pridružili su mu se Adam Hiberd i Adam Кroul, istaknuti naučnici iz britanske neprofitne organizacije Inicijativa za međuzvezdane studije. Njihov rad je nedavno objavljen na internetu i trenutno je u recenziji za štampanje u časopisu The Astrophysical Journal Letters.
Loeb, Hiberd i Кroul nisu stranci kada su u pitanju MZO objekti i ideja slanja letelica koje bi ih susrele i proučavale iz neposredne blizine.
Još od prolaska Oumuamua pored Zemlje, naučnici sanjaju o danu kada će jedna posebna misija uspeti da presretne i prouči međuzvezdanog posetioca. Poslednje decenije više misija je uspešno izvelo povratak uzoraka sa asteroida u blizini Zemlje – uključujući japanske sonde Hajabusa i Hajabusa 2, kao i Nasina sonda Oziris-Reks.
Кako su asteroidi i komete u suštini ostaci materijala od nastanka Sunčevog sistema, njihovo proučavanje pruža tragove o uslovima koji su vladali pre oko 4,5 milijardi godina.
Proučavanjem ISO objekata tokom njihovog prolaska kroz naš sistem, naučnici mogu da saznaju kakvi uslovi vladaju u drugim zvezdanim sistemima – bez čekanja da neka međuzvezdana sonda stigne do njih.Кako je navedeno u studiji, 3I/Atlas će se 16. marta 2026. približiti na oko 53,6 miliona kilometara ili 0,358 astronomskih jedinica od Jupitera. U tom trenutku, promena orbite sonde Džuno omogućila bi joj da presretne putanju komete pri njenom najbližem prolasku pored ovog gasovitog džina.
Ovim predlogom zaobilazi se izazov izgradnje i lansiranja nove letelice koja bi trebalo da stigne do 3I/Atlas pre njegovog najbližeg prilaska Suncu (29. oktobra 2025) i izlaska iz našeg Sunčevog sistema.
„Sasvim je jasno da je misija sa Zemlje ka 3I potpuno neizvodljiva, s obzirom na to koliko malo upozorenja smo imali o njegovom dolasku u Sunčev sistem. Pored toga, to ne bi bilo u okviru mogućnosti predložene Esine misije Presretača kometa. Drugim rečima, čak i da je sonda čekala u tački Sunce/Zemlja L2, nije mogla ništa. Sada, 3I se slučajno približava i Marsu, i Jupiteru, i Veneri – što je samo po sebi čudna slučajnost i malo je verovatno da će se ponoviti sa nekim budućim MZO“, objasnio je Hiberd.
Komentari (0)