Kupili ste naočare sa ZAŠTITOM od PLAVE SVETLOSTI: Dobra investicija, ili BAČEN NOVAC?

Koliko vremena provodite za računarom, gledajući u telefon, ili ekran televizora?

Ne znamo za vas, ali mi se plašimo da saberemo sate.

S obzirom na to da sve više zavisimo od tih malih ekrana, tako raste i broj proizvoda namenjenih ublažavanju njihovog dejstva na vašu kožu, telo i mozak. Jedan od najvažnijih proizvoda te vrste su, sasvim sigurno, naočare sa zaštitom od plave svetlosti.

Proizvođači takvih naočara tvrde da one štite vaše oči od štetnog zračenja svetlosti koje se emituje iz svih vaših omiljenih uređaja.

Šta je uopšte plava svetlost?

“Plava svetlost je mnogo složenija nego što možete da zamislite”, kaže Šeri Roven, oftalmološkinja i članica savetodavnog odbora za zdravlje “Eyesafe Vision”.

“Svetlost se sastoji od elektromagnetskih čestica – fotona koji putuju u talasima”, kaže dr. Roven i dodaje: “Ove talasne dužine vidljive i nevidljive svetlosti se mere u nanometrima (nm). Što je kraća talasna dužina, veća je energija.”

“Ljudsko oko opaža samo deo vidljivog svetla elektromagnetnog spektra, koji se kreće 380-700 nanometara i predstavljen je ljubičastom, indigo, plavom, zelenom, žutom, narandžastom i crvenom bojom”, kaže ona.

“Plava svetlost, poznata i kao visokoenergetska vidljiva (HEV) svetlost, ima najkraću talasnu dužinu vidljive svetlosti (između 380-500 nanometara) i zbog toga proizvodi najveću količinu energije”, objasnila je.

Ta plava svetlost dolazi sa mnogih vaših digitalnih uređaja, ali i iz drugih veštačkih izvora (kao što su ulične svjetiljke i unutrašnja rasveta), a prirodno dolazii od Sunca. Zato se plava svetlost smatra potrebnom za vitalne funkcije, kaošto je regulacija zdravog cirkadijalnog ritma (prirodni ciklus budnosti i spavanja u telu), kaže dr. Roven. Ali mogu da se pojave i problemi.

Da li je plava svetlost štetna za vaše oči?

Verovatno ste već čuli da plavo svetlo nije sjajno za zdravlje očiju. Zapravo, Ešli Katsikos kaže da, vremenom, kumulativno izlaganje plavoj svetlosti može da dovede do određenog dugoročnog oštećenja očiju, uključujući potencijalno oštećenje stanica mrežnjače, starosnu degeneraciju makule (oštećenje određenog dela vaše mrežnjače, što može da dovede do slepila), katarakte u ranom stadijumu, suvoće očiju i brojnih drugih stanja.

Međutim, drugi profesionalci i Američka akademija za oftalmologiju (AAO) tvrde da, iako prekomerna izloženost plavoj svetlosti i UV zracima Sunca može da poveća rizik od bolesti očiju, nije dokazano da mala količina plave svetlosti koja dolazi sa ekrana računara može da ošteti vid.

“Možemo da kažemo da plava svetlost ne šteti ljudskom oku”, kaže Sunir Garg, portparolka Američke akademije za oftalmologiju i profesorka oftalmologije na 2Wills Eye Hospitalu”.

“Plavo svetlo je prirodni oblik svetlosti prisutnog u Suncu – napolju dobijate mnogo više plave svetlosti nego što je slučaj sa korišćenjem ekrana vašeg telefona, čak i ako sedite pred ekranom nekoliko sati dnevno. Ljudsko oko je napravilo prilično dobar posao tokom hiljada godina evolucije, filtriranjem većine štetnih zraka svetlosti od sunca, pa čak i iz telefona ili tableta, kao i drugih ekrana”, tvrdi ona.

Međutim, činjenica je da ljudi provode mnogo više vremena pred malim ekranima nego što se to preporučuje. Zato dr. Roven ističe da, “iako je količina svetlosti koju emituju digitalni ekrani, zaista mnogo manja od one sunčeve svetlosti, sada provodimo više vremena ispred ekrana ne znajući posledice kumulativnog dejstva ove male doze zračenja na oči”. Osim toga, zahvaljujući tehnološkom napretku, prikazi su sve svetliji, a njihova integracija u svakodnevni život postaje sve složenija, kaže ona.

Takođe, ona ističe da je važno napomenuti da rizik od plavog svetla može da predstavlja veći zdravstveni rizik za decu i mlade (mlađe od 20 godina) koji su posebno osetljivi, jer imaju vrlo bisttra sočiva, a samim tim i minimalnu plavu filtraciju.

Vremenom, kako sočivo u ljudskom oku stari, ono “postaje sve žuće, filtrirajući većinu plave svetlosti kojoj smo izloženi”, kaže ona i dodaje: “Ne znamo koje su dugoročne posledice ovog visokog intenziteta plave boje kojoj će današnja deca biti izložena sledećih 80 godina svog života prilikom upotrebe digitalnih uređaja.”

Šta kažu istraživanja?

Istraživanje koje su objavili “French Agency for Food, Environment, and Occupational Health & Safety” 2019. godine potvrđuje da dugotrajno izlaganje mrežnjače plavom svetlu pridonosi nastanku degeneracije mrežnjače, tvrdi dr. Roven. Pregled istraživanja za 2018. godinu je objavljen u časopisu “International Journal of Ophthalmology”, utvrdio je da, iako određena količina plave svetlosti može da pospeši razvoj ljudskog oka i regulipe cirkardijalni ritam, štetno dejstvo plave svetlosti može da uključuje i stepen oštećenja rožnjače, kristalnog sočiva i mrežnjače u ljudskom oku, piše “Shape”.

Iako, dr. Garg nudi kontraargument, ističući da su postojeće studije uglavnom obavljene na pacovima i da su njihove oči izlagane “stvarno jakoj plavoj svetlosti – ponekad stotinu ili hiljadu puta jačoj nego što bi bila prisutna na telefonima”.

Međutim, ono oko čega su svi saglasni jeste da još uvek ne postoji dovoljno istraživanja koja bi nam omogućila da u potpunosti shvatimo uticaj plavog svetla na ljudsko oko i vid. Stručnjaci su saglasni da prekomerno gledanje u male ekrane zasigurno može da rezultira digitalnim naprezanjem oka i/ili suvim očima i verovatno će uticati na promene u vašem cirkadijalnom ritmu.

Šta je uopšte digitalno naprezanje očiju?

Digitalno naprezanje očiju je stanje koje obuhvata opštu neprijatnost u očima nakon upotrebe ekrana i obično rezultuje suvim očima, glavoboljom i zamagljenim vidom.

Iako proizvođači stakala za naočare sa premazom, odnosno zaštitom od plave svetlosti tvrde da one smanjuju preteranu količinu plavog svetla, stručnjaci su još uvek podeljeni oko stvarnog dejstva ovakvih naočara, baš kao i oko uticaja plave svetlosti na naše zdravlje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs