Nakon raspada SFRJ, zemlje naslednice su ušle u period tranzicije i privatizacije. Brojne nekada moćne firme, koje su zapošljavale desetine hiljada radnika i bile simboli industrijske moći bivše Jugoslavije, završile su u rukama stranih kompanija. Ove akvizicije vredne milijarde evra predstavljaju ključne momente u ekonomskim transformacijama Balkana.
Srbija: Rafinerije, cementare, moblini operateri…
1. Naftna industrija Srbije (NIS) – prodata Gaspromnjeftu (Rusija)
Godina prodaje: 2008
Cena: 400 miliona evra (uz investicioni plan od 500 miliona evra)
Detalj: Iako je tada procenjivana na više milijardi evra, NIS je prodat direktnom pogodbom bez tendera.
2. Mobtel / Mobi 63 – Telenor (Norveška)
Godina prodaje: 2006
Cena: 1,51 milijarda evra
Detalj: Jedna od najvećih pojedinačnih privatizacija u regionu, simbol modernizacije i ulaska stranog kapitala u telekomunikacije.
3. Cementara Novi Popovac – Holcim (Švajcarska)
Godina prodaje: 2002
Cena: oko 70 miliona evra
Detalj: Jedna od najvažnijih građevinskih firmi postala je deo švajcarskog giganta.
Hrvatska: Brodogradnja, banke i prehrambena industrija
1. Pliva – Barr Pharmaceuticals (SAD), kasnije Teva (Izrael)
Godina prodaje: 2006
Cena: 2,2 milijarde dolara
Detalj: Najveća farmaceutska firma u bivšoj Jugoslaviji postala je deo izraelskog giganta Teva.
2. Zagrebačka banka – UniCredit (Italija)
Godina prodaje: 2002
Cena: oko 500 miliona evra
Detalj: Ulazak italijanskog kapitala u hrvatski finansijski sektor.
3. Brodosplit – DIV grupa (HR, privatna), ali kasnije podložan interesu stranih ulagača
Detalj: Ogromni gubici i subvencije iz budžeta učinili brodogradilišta neodrživim bez stranih partnera.
4. Podravka (Vegeta, Lino, Čokolino…) – delimično privatizovana, uz jaku institucionalnu kontrolu
Status: Država i domaći institucionalni investitori (poput mirovinskih fondova) zadržali većinski paket, ali strani investitori poput fondova iz Austrije i SAD imaju značajne udele.
Detalj: Iako nije klasična privatizacija kao kod Plive, vlasnička struktura Podravke se znatno internacionalizovala.
5. Ledo – prodat Nomad Foods (UK/USA)
Godina prodaje: 2021
Cena: oko 615 miliona evra (ukupno za Ledo plus još dve kompanije u sastavu Fortenove)
Detalj: Ledo, simbol domaćeg sladoleda i smrznute hrane, prodat je zajedno s Frikom i Ledom Čitluk u paketu multinacionalnoj kompaniji.
6. Jamnica – sada deo Fortenova grupe
Prethodno: U vlasništvu Agrokora, a danas deo konsolidovane Fortenova grupe sa značajnim stranim fondovima iz Nizozemske, SAD i UAE.
Detalj: Jedna od najpoznatijih voda na Balkanu danas posluje u okviru grupe pod stranom kontrolom.
Slovenija: Banke i prehrambena industrija u fokusu
1. Mercator – Agrokor (Hrvatska), kasnije Fortenova (Nizozemska vlasnička struktura)
Godina prodaje: 2014
Cena: 240 miliona evra za 53% udela
Detalj: Kontroverzna prodaja najvećeg slovenačkog trgovačkog lanca.
2. NKBM – Apolon fond (SAD)
Godina prodaje: 2016
Cena: oko 250 miliona evra
Detalj: Druga najveća banka u Sloveniji privatizovana američkom fondu.
Bosna i Hercegovina: Strane banke i telekomunikacije
1. Fabrika duhana Sarajevo – BAT (Velika Britanija)
Godina prodaje: 2001
Cena: oko 100 miliona KM (cca 50 miliona evra)
Detalj: Jedan od najprofitabilnijih biznisa BiH pre privatizacije.
2. Telekom Srpske – Telekom Srbija
Godina prodaje: 2007
Cena: 646 miliona evra
Detalj: Telekom Srbija je postao većinski vlasnik telekomunikacione kompanije u RS.
Makedonija: Stranci preuzeli ključne sektore
1. Makedonski Telekom – Magyar Telekom (Mađarska), deo Deutsche Telekom
Godina prodaje: 2001
Cena: oko 300 miliona evra
Detalj: Telekom sektor odmah po tranziciji privukao strane gigante.
2. OKTA Rafinerija – Hellenic Petroleum (Grčka)
Godina prodaje: 1999
Cena: oko 32 miliona evra
Detalj: Jedna od najranijih velikih akvizicija u zemlji.
Crna Gora: Aluminijum i turizam u fokusu
1. Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP) – CEAC (Rusija)
Godina prodaje: 2005
Cena: 48,5 miliona evra (plus obaveze i investicije)
Detalj: Propraćeno brojnim sporovima i arbitražama.
2. Hotel Splendid i drugi turistički kompleksi – strani investitori (Rusija, UAE, Turska)
Detalj: Turizam je postao primarna meta investitora u Crnoj Gori.
Ko je profitirao, a ko izgubio?
Ukupna vrednost privatizacija u bivšim republikama SFRJ procenjuje se na više od 20 milijardi evra. I dok su neki sektori modernizovani i revitalizovani uz pomoć stranih investicija, mnoge firme su ugašene, radnici ostali bez posla, a tržišta postala zavisna od inostranih vlasnika.
Jugoslavija je možda nestala s mape, ali njeni industrijski divovi i dalje žive – samo pod tuđim imenima i upravama.
Sutra je 45 godina od smrti Josipa Broza Tita. Prilika da se napravi pregled. Gde smo sad, gde smo bili. Zgrada BeoBanke na Zelenom vencu jasno govori ko je došao i razbio YU. Danas dve godine od tragedije u Ribnikaru. U kući porodice Ribnikar dogovorena narodnooslobodilačka borba protiv nacista. Ova tragedija se mora definisati kao terorizam revanša za pobedu nad nacistima. Nažalost, učenik je upotrebljen da izvrši ovo preko video igrica. Ovo je sigurno.
Kažu nije valjala Jugoslavija. Zato su je rasturili da bi sve zagrabili i razgrabili. Danas bi bila jača od svih država navodne demokratije. Zato su je i razbili. Sve uništeno. Ne žive giganti u punoj formi. Zgrabili gotovinu, zgrabili sve, ostali radinici koji su bili stvarni vlasnici bez ičega. Da,da,da.......Tako je to kad se ne čuva sopstvena kuća.