Globalne berze u padu: Tramp ležeran i odlučan, Kina prihvata trgovinski rat

Sve­ča­na ve­če­ra pod sve­ća­ma i par­ti­ja gol­fa pro­te­klog vi­ken­da: ame­rič­ki pred­sed­nik Do­nald Tramp le­žer­no re­a­gu­je na glo­bal­ni ber­zan­si ha­os ko­ji je pod­sta­kao 2. apri­la ši­ro­kim pa­ke­tom ca­rin­skih me­ra SAD pre­ma ogrom­noj ve­ći­ni spolj­no­tr­go­vin­skih part­ne­ra Ame­ri­ke. Šef Be­le ku­će osta­je od­lu­čan da pri­me­na no­vog ca­rin­skog re­ži­ma Va­šing­to­na ne sa­mo što ne­će bi­ti od­lo­že­na već i da je „gor­ka pi­lu­la” u ob­li­ku pre­te­će glo­bal­ne re­ce­si­je – „nu­žna”.

„Ima­mo ma­siv­ni tr­go­vin­ski de­fi­cit sa Ki­nom, Evrop­skom uni­jom i mno­gim dru­gi­ma. Je­di­ni na­čin da se to re­ši je­su ca­ri­ne. One već do­no­se de­se­ti­ne mi­li­jar­di do­la­ra u SAD. (Što se ti­če ber­zi u slo­bod­nom pa­du) po­ne­kad mo­ra da se po­pi­je lek da bi­ste ne­što re­ši­li”, na­pi­sao je Tramp na dru­štve­noj mre­ži „Trut so­u­šel”.

Tramp je, po­sma­tra­ju­ći ha­os na ber­za­ma ko­ji je na­sta­vljen i ju­če, sla­vo­do­bit­no pri­me­tio: „Ce­ne naf­te pa­da­ju („brent” i la­ka tek­sa­ska naf­ta na naj­ni­žim ce­na­ma od 2021), ka­mat­ne sto­pe su u pa­du, ce­ne hra­ne su ni­že, ne­ma in­fla­ci­je… Naj­ve­ći ca­rin­ski ugnje­ta­vač Ki­na uz­vra­ti­la je do­dat­nim ca­ri­na­ma, a le­po sam upo­zo­rio ugnje­ta­va­če da to ne ra­de”, po­ru­čio je ju­če Tramp na po­me­nu­toj dru­štve­noj mre­ži.

Pro­blem na­kon naj­no­vi­jih re­ak­ci­ja Ki­ne, dru­ge naj­ve­će eko­no­mi­je sve­ta i ključ­nog ge­o­e­ko­nom­skog ri­va­la Ame­ri­ke, eska­li­ra sa ne­iz­ve­snim po­sle­di­ca­ma. Šta­vi­še, Ki­na sa­da po­ka­zu­je broj­ne zna­ko­ve da pri­hva­ta tr­go­vin­ski rat sa SAD.

„SAD tra­že he­ge­mo­ni­ju u ime re­ci­pro­ci­te­ta, žr­tvu­ju­ći le­gi­tim­ne in­te­re­se svih ze­ma­lja da bi slu­ži­le sop­stve­nim se­bič­nim in­te­re­si­ma, da­ju­ći isto­vre­me­no pred­nost SAD nad me­đu­na­rod­nim pra­vi­li­ma. Ovo je ti­pi­čan uni­la­te­ra­li­zam, pro­tek­ci­o­ni­zam i eko­nom­sko mal­tre­ti­ra­nje. Zlo­u­po­tre­ba ca­ri­na od stra­ne SAD je rav­na li­ša­va­nju pra­va na raz­voj dr­ža­va, po­seb­no onih na glo­bal­nom Ju­gu. Su­o­če­ni sa ne­se­lek­tiv­nim uda­ri­ma ame­rič­kih da­žbi­na, zna­mo šta ra­di­mo i ima­mo od­go­va­ra­ju­ća oru­đa na ras­po­la­ga­nju”, upo­zo­rio je ju­če Lin Đen, port­pa­rol ki­ne­skog Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va.

Po­red hi­tre na­ja­ve da od 10.apri­la „istom me­rom” uz­vra­ća ca­ri­na­ma na ame­rič­ki iz­voz u Ki­nu (34 od­sto), Pe­king je isto­vre­me­no po­o­štrio re­žim iz­vo­za za svo­je ključ­ne mi­ne­ra­le, ključ­ne za raz­voj za­pad­nih voj­nih in­du­stri­ja, elek­tro­ni­ke i ši­ro­kog di­ja­pa­zo­na ci­vil­nih pro­iz­vo­da.

„Ame­ri­ka sa­da ima sa­mo je­dan rud­nik ret­kih ru­da: ve­ći­na nje­nog snab­de­va­nja (tim ele­men­ti­ma) po­ti­če iz Ki­ne, ko­ja tre­nut­no pro­iz­vo­di 90 od­sto tih stra­te­ških si­ro­vi­na”, na­vo­di ame­rič­ka mre­ža Si-En-Bi-Si.

On­da i ne tre­ba da ču­di ju­če­ra­šnji str­mo­glav vred­no­sti ak­ci­ja vo­de­ćih za­pad­nih oru­ža­ra ne­mač­kih „Ti­sen­kru­pa” mi­nus osam od­sto i „Rejn­me­ta­la” 5,6 od­sto, ita­li­jan­skog „Le­o­nar­da” mi­nus šest, fran­cu­skog „Tej­lsa” mi­nus 4,3, ame­rič­kih „Lok­hed Mar­tin” i „Dže­ne­ral daj­ne­mik­sa” po­na­o­sob po mi­nus tri, šved­skog „Sa­ba” 1,3 od­sto…).

U me­đu­vre­me­nu, Pe­king je za­bra­nio iz­voz ni­za ro­ba ko­je se ko­ri­ste u voj­ne i ci­vil­ne svr­he ne­ko­li­ci­ni fir­mi u SAD, uglav­nom u voj­noj i va­zdu­ho­plov­noj in­du­stri­ji i upi­sao još 11 ame­rič­kih fir­mi na li­stu „ne­po­u­zda­nih en­ti­te­ta”.

„Di­za­nje ca­ri­na na sav ame­rič­ki uvoz istim pro­cen­tom ko­ji je usme­rio Tramp pre­ma Ki­ni, uka­zu­je od­luč­nost Pe­kin­ga „da ide do kra­ja gde god da SAD to že­le da bu­de”, pre­no­se ame­rič­ki me­di­ji pro­ce­nu sa ber­ze u Šan­ga­ju.

Gde bi to „do kra­ja” mo­glo bi­ti za no­vo­na­sta­ju­će, re­klo bi se, opa­sno nad­gor­nja­va­nje iz­me­đu SAD i Ki­ne, de­lu­je u ovom tre­nut­no pot­pu­no ne­iz­ve­sno ka­ko za ove dve su­per­si­le, ta­ko i za mno­ge dr­ža­ve iz­me­đu njih. Je­dan od sig­na­la da „ne­ma uz­mi­ca­nja”, ve­ro­vat­no je i na­ja­va ju­če­ra­šnjeg pu­to­va­nja ame­rič­kog mi­ni­stra od­bra­ne. Pe­te­ra Heg­se­ta u Pa­na­mu, ret­ku di­rekt­nu fi­zič­ku lo­ka­ci­ju su­če­lja­va­nja eko­nom­skih in­te­re­sa SAD i Ki­ne, gde se da­lji imo­vin­ski od­no­si oko Pa­nam­skog ka­na­la u po­sled­nje vre­me ve­o­ma kom­pli­ku­ju.

U me­đu­vre­me­nu, Evrop­ska uni­ja, Tram­pov dru­go­pro­zva­ni „ca­rin­ski ugnje­ta­vač” Ame­ri­ke i ju­če je po ra­znim li­ni­ja­ma po­slov­no-po­li­tič­ke od­go­vor­no­sti, bi­la u svo­je­vr­snom ra­stroj­stvu oko for­ma­ta re­a­go­va­nja pre­ma na­stu­pa­ju­ćem ca­rin­skom re­ži­mu Va­šing­to­na. Sa jed­ne stra­ne Slo­vač­ka i Austri­ja spre­mi­le su za­jed­nič­ki pred­log me­ra za ju­če­ra­šnju sed­ni­cu Sa­ve­ta za me­đu­na­rod­ne od­no­se i tr­go­vi­nu u Luk­sem­bur­gu. Sa dru­ge stra­ne, vo­de­ći fran­cu­ski in­du­stri­jal­ci od­ba­ci­li su ju­če pred­log še­fa Je­li­sej­ske pa­la­ta da se oka­nu in­ve­sti­ci­ja u SAD. Isto­vre­me­no, vr­lo ne­za­do­volj­no su re­a­go­va­li na di­rek­ti­vu Ma­kro­na da naj­vi­ši pred­stav­ni­ci pe­de­se­tak vo­de­ćih fran­cu­skih fir­mi sa bi­zni­som u Ame­ri­ci do­đu u van­red­ni eko­nom­ski sa­sta­nak u Je­li­sej­sku pa­la­tu.

„Ni­smo mi pri­vre­da ko­jom dr­ža­va upra­vlja. Ne­ma go­vo­ra da će­mo pre­sta­ti da in­ve­sti­ra­mo u SAD, po­go­to­vo u te­ku­ćim eko­nom­skim pre­vi­ra­nji­ma”, po­ru­či­li su fran­cu­ski pri­vred­ni­ci.

Iz Ber­li­na, Fri­drih Merc, kan­di­dat za ne­mač­kog kan­ce­la­ra, za­zvo­nio je ju­če na uz­bu­nu: „Si­tu­a­ci­ja na ber­za­ma je dra­ma­tič­na i pre­ti da će bi­ti još go­re. Ne­mač­ka mo­ra što je pre mo­gu­će po­vra­ti­ti svo­ju kon­ku­rent­nost.”

Ka­ko? To se pi­ta­ju i mno­ge dru­ge ze­mlje sve­ta.