Svetu se ne piše dobro, ako je verovati vrtoglavom skoku cene zlata ovih dana. Naime, koliko juče, unca zlata (31,103 grama) koštala je 3.133 američka dolara: koliko u prvom kvartalu ove godine, unca „žutog metala” poskupela je 18 odsto, što je trend nezabeležen od 1986. Berze procenjuju da bi dotična unca, lako mogla da dostigne vrednost od 3.500 dolara i pre kraja 2025. Ovaj alarmantni trend rasta finansijske vrednosti legendarnog „žutog” pribežišta investitora u smutnim vremenima, jedna je od direktnih posledica sveopšte, globalne neizvesnosti povodom predstojećeg carinskog režima Sjedinjenih Američkih Država prema „svim zemljama sveta”.
Taj tarifni režim SAD šef Bele kuće Donald Tramp objaviće inače danas, 2. aprila, na, kako je lično proglasio, „Dan oslobođenja Amerike”.
Kolike će „recipročne američke carine” zadesiti koju zemlju povodom, kako Tramp uporno ističe, dugogodišnjih nefer trgovinskih odnosa „ostalih” prema SAD, i juče je bilo prilično neizvesno.
Prema najnovijim signalima iz Vašingtona, povrh najavljenih specifičnih uzvratnih carina za svaku državu koja trguje sa Amerikom ponaosob, u igri je izgleda i „opšta carina” od 20 odsto za sav uvoz u SAD.
Bilo kako bilo, ponešto tim povodom već je izvesno, barem kada je u pitanju redosled poteza Trampove administracije danas, kao i argumentaciona podloga sa koje će Vašington usmeriti „carifni rafal” Amerike na svet.
Predsednik SAD Donald Tramp objaviće tarifni plan u sredu 2. aprila u tri sata posle podne po lokalnom vremenu u Vašingtonu, preneo je „Blumberg” najavu američkog ministra finansija Skota Besenta. Objava, koja će prema Trampu doneti „ istorijske promene za američki narod”, biće inače upriličena u Ružičastom vrtu Bele kuće. Prethodno najavljivane „sektorske carine” neće tom prilikom biti u fokusu, precizirala je u međuvremenu, Karolin Levit, sekretar za štampu Bele kuće. Ona je, inače, poimence spomenula asimetrične tarfine režime EU, Indije i Kanade, nagoveštavajući da bi se lako mogle naći upadljivo na meti novih carinskih mera Amerike.
U finišu pred lično proglašeni „Dan oslobođenja Amerike”, Donald Tramp naglašava da će SAD ipak biti „finije” u razrezivanju carina, prema mnogim zemljama. „Predstojeće carine su recipročne. Što god oni razrezuju nama (američkom izvozu), mi ćemo njima. Iskorišćavali su nas, ali mi ćemo biti veoma fini u poređenju sa njima. Brojke će biti niže od onih koje su nam naplaćivali, u nekim slučajevima mogu biti i znatno niže”, zagonetno je najavio Tramp. Povodom spomenutih spekulacija o linearnih „ 20 odsto” na sav uvoz i to danas, šef Bele kuće je koliko juče ostao tajanstven. „ Videćete u sledeća dva dana”, nagovestio je Tramp.
U međuvremenu, ovaj, naizgled košmarni „carinski salvo prema svima”, trebalo bi da je zasnovan na brojnim izveštajima koje je Donald Tramp zatražio od nove administracije u januaru, odmah nakon inauguracije, a sa rokom isporuke juče, 1. aprila. Radi se naime o ukupno 20 izveštaja za koje su bili zaduženi američko Ministarstvo trgovine kao i Ministarstvo finansija. U svom zahtevu za, reklo bi se, istorijskom revizijom trgovinskih odnosa SAD sa stranim partnerima, Tramp je insistirao da se markiraju ključni „poslovni ugnjetavači” kao i lepeze njihovih „nepravičnih” praksi prema Americi. Ali, i ne samo to, već i da se identifikuju „zemlje sa kojima SAD mogu da pregovaraju bilateralne i sektorske aranžmane kako bi se otvorio prostor za izvoz američkih roba i usluga”.
Ko je sve u prvoj, a ko u drugoj grupi, verovatno će biti jasnije od danas. U međuvremenu, pojedini ključni dojučerašnji poslovni ili politički partneri, uveliko najavljuju svoje nove poteze, i nova zbijanja redova širom sveta, i to nasuprot Americi.
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije (EK), objavila je „jaki plan” kao odgovor na predstojeće carinske mere SAD. Prema Fon der Lajenovoj, EU plan ima tri ključna nosioca: diversifikaciju („EU već ima trgovinske sporazume sa 76 zemalja, i aktivno radi na novima”, podsetila je predsednica EK). Drugi oslonac EU u novonastajućoj globalnoj trgovinskoj areni jeste „uklanjanje trgovinskih barijera unutar EU”, na koje je inače još prošle jeseni upozoravao Mario Dragi, nekadašnji premijer Italije i bivši predsednik Evropske centralne banke. I, treći oslonac predstojećih još neobjavljenih uzvratnih carinskih mera EU prema SAD, zasnivaće se na činjenici da nije EU ta koja je inicirala konflikt sa SAD, pri čemu i dalje ostaje „otvorena za saradnju”, istakla je pred EU parlamentom Fon der Lajenova.
U međuvremenu, na drugom kraju sveta, u Istočnoj Aziji, Trampov predstojeći „carinski rafal”, pokrenuo je, godinama neostvariva zbližavanja Kine, Južne Koreje i Japana. Koliko proteklog vikenda, a nakon petogodišnje pauze, visoki predstavnici Južne Koreje, Kine i Japana upriličili su prvi međusobni ekonomski dijalog u Seulu. Ishod tog skupa uoči „Dana oslobođenja Amerike” bio je dogovor tri azijske privredne sile o ubrzanom jačanju „regionalne i globalne trgovinske saradnje”. Kina, Japan i Južna Koreja su inače 2012. otpočele međusobno pregovore o slobodnoj trgovinskoj saradnji, i odonda nisu daleko sa tim odmakle. Trampov „carinski salvo” menja to, kao i verovatno, još mnogo štošta drugo.
Komentari (0)