Prekomerna upotreba insekticida i pesticida, te zagađenje vode i vazduha, dovode do izumiranja pčela, koje, osim proizvodnje meda, imaju još važniju funkciju – oprašivanje biljaka. Procenjuje se da su pčele zaslužne za proizvodnju i stvaranje 33% naše hrane i 80% cvetajućih biljaka. Zato je njihov opstanak nužan za opstanak čovečanstva.
Medonosna pčela ima izuzetno značajno i kompleksno mesto u prirodi, ali još značajnije kada su u pitanju različite poljoprivredne kulture. Medonosna pčela svojom aktivnošću u prirodnoj sredini neizmerno utiče na proizvodnju ljudske i stočne hrane, raznih industrijskih sirovina poljoprivrednog porekla, kao i na čovekovo zdravlje i estetske aspekte življenja.
U Srbiji pčelarstvom se bavi oko 20.000 ljudi, koji poseduju više od 1,2 miliona košnica, što našu zemlju stavlja na prvo mesto po broju košnica u svetu.
Oprašivanjem, pčele svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za oko 380 miliona evra.
Samo jedno pčelinje društvo u Srbiji godišnje podigne prinose okolnih useva poljoprivrednika za 370 evra.
Prema podacima UN, postoji između 25.000 i 30.000 vrsta pčela, a očuvanje raznovrsnosti pčela i drugih polinatora od ključnog je značaja za smanjenje uticaja klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju i, posledično, rešavanje problema gladi u svetu.
Međutim, polinatore u današnje vreme vrebaju mnoge opasnosti, od intenzivne poljoprivredne proizvodnje, preko pesticida i klimatskih promena, pa do sve većih vrućina.
Koliko je situacija dramatična govori podatak da u mnogim zemljama svake godine ugine do 50% medonosnih pčela.
Komentari (0)